Na UNESKO-oj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa mogla bi da se nađe i srpska rakija šljivovica. Poznato je da se ona ili kako je još nazivaju prepečinica, ljuta i mučenica, pravi u Šumadiji.
Gotovo da nema kuće koja u selima kod Čačka nema "veselu mašinu", a mnogi domaćini su pravljenja domaće rakije napravili uspešan biznis. Među njima je Cane Minić iz Donje Trepče.
Canetove rakije su već godinama unazad ovenčane zlatnim medaljama širom Srbije. Njegove rakije obišle su čitav svet, kupci se nižu od Čačka do Australije, a ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive.
"Dobra šljivovica ne može da bude ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madzarke koje nažalost sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna", priča ovaj dugogodišnji proizvođač rakije i dodaje:
"Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu".
Kako kaže da bi rakija bila dobra plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, odnosno da dobro sazru jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja.
Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.
"Rakija od šljiva se pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, onda se dobija meka rakija koja se kasnije prepeče i odlazi na odležavanje u hrastova burad. Time se dobija vrhunska rakija", kaže Cane i dodaje:
"Da bi proizvodnja bila dobra mora se ulagati, pa smo mi naš stari lampek već zamenili savremnim koji olakšava i pospešuje proces".
Inače, kao veliki poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije, a u kom se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016. godine.
"Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dan danas. Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitelji ljute kapljice", kaže Cane i dodaje:
"Vrlo često nakon degustacije kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka".
(MONDO/Rina)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.