Više od 250 aplikacija iz App Store i Google Play prodavnica označane su kao one prisluškuju zvukove u pozadini i potom nam "serviraju" targetirane reklame, na osnovu našeg razgovora.
Postoje i mišljenja da nas naši telefoni konstantno i aktivno stalno prisluškuju, bez obzira da li trenutno koristimo neku aplikaciju ili ne.
Vladimir Radunović, direktor programa sajber bezbednosti i e-diplomatije u nevladinoj instituciji “Diplo Foundation”, kaže za MONDO da prisluškivanja, reklame i dostupnost naših podataka sami dozvoljavamo jednim klikom, a sve ono što nismo dozvolili, još uvek je zakonski zabranjeno.
FEJSBUK NAS "PRODAJE" NA STOTINU MESTA
Ono što je poznato jeste da kompanija Fejsbuk prodaje neke naše podatke na velikom tržištu i mi na to pristajemo kada odlučimo da ga koristimo.
"Sve te informacije su razbijene i ne nalaze se na jednom mestu. Na koliko mesta će biti prodate, zavisi koji podaci su u pitanju. Nešto se daje određenim klijentima, a nešto se kopira na stotinu mesta. To znači da, ako ukucamo nešto na Fejsbuku, to može da nam se pojavi kao reklama na Vajberu, ako je kompanija prodala te podatke Vajberu. Za mnogo aplikacija, kao što je WhatsApp, pokazalo se da su rizične, nepouzdane i da postoje naznake da su prodavale podatke", kaže Vladimir Radunović.
ŠTA JE ZAPRAVO DOZOVOLJENO?
Mnoge aplikacije imaju dozvolu da koriste našu kameru i mikrofon jer nam je to potrebno za komunikaciju, recimo glasovne poruke.
"To je pravilo koje sada važi na tržištu. Uključivanje mikrofona je dozvoljeno kada koristimo aplikaciju ili ako izgovorimo neke ključne reči, ali informacije o tome ne idu dalje od našeg telefona. Ne šalju se nigde dalje u neke velike centre, već ostaju u našem telefonu, koji to prepoznaje i na osnovu toga nam izbacuje plaćene reklame na aplikacijama kao što je Viber. Tu nema prepoznavanja glasa i takvih finesa, već se samo registruju ključne reči", tvrdi Vladimir.
MILIJARDE DOLARA KAZNE
Mnogi tvrde da neke aplikacije imaju "zlonamernije" namere, pa mikrofon i kamere uključuju bez ikakvog odobrenja, čime postaju "džepni špijuni".
"Po zakonu ne bi smele da nas prisluškuju onda kada to ne znamo i da uključe mikrofon na daljinu kada nemaju dovolu, ali mnogi sumnjaju da to čine. Lično ne verujem da nas neprestano prisluškuju, jer bi to tehnički bilo veoma zahtevno, da se svi ti snimci prenose na drugo, udaljeno mesto. Pritom, audio snimak troši mnogo interneta i baterije na telefonu, a da nas zaista prisluškuju, ona bi bila neprestano prazna. Na sve to, ako se pokaže da aplikacije rade nešto što nije pisalo u politici firme, slede kazne koje koštaju milijade", kaže naš sagovornik.
NIKO NE ZNA ŠTA SE DEŠAVA SA PODACIMA?
S druge strane, sve što kliknete i uneste u Guglu, ostaje zabeleženo kao neki podatak o vama. Ako ste kucali i pretraživali televizore, a neko sa kime se sretnete je skoro kupio televizor određene kompanije, moguće je da će vama izaći reklama za isti televizor, kaže naš sagovornik.
"Sve su nam spomenuli samo što ne čitamo, a i kada čitamo ne razumemo, jer je sve vrlo zamršeno čak i za pravnike. Moramo da priznamo da, kada nešto instaliramo ili postavimo na internet, zapravo ne znamo sa sigurnošću šta se dešava sa našim podacima", kaže sajber stručnjak.
DA LI BISTE STRANCU DALI SVOJ TELEFON?
Najveći problem kod davanja pristanka aplikacijama jeste što često nemamo opcije, jer ako nam ta aplikacija treba, moramo da joj damo pristup informacijama, inače ne možemo da je koristimo.
"Ako ne date saglasnost, možda uopšte i nećete moći da koristite neke aplikacije ili neke njene opcije. Ima onih koji kažu da nemaju šta da kraju i da ih zato ne zanima ako ih prisluškuju. Ipak, uvek postavite sebi pitanje, da li bih nekoj drugoj osobi dao svoj telefon? Zato, uvek se potrudite da odaberete što bezbednije aplikacije", kaže Vladimir Radunović.