Hoćemo li uskoro umesto autobusima GSP putovati rekom po Beogradu? Iz Grada stižu najave, profesori Saobraćajnog fakulteta smatraju ovaj predlog realnim i ostvarivim.
Javni gradski prevoz u Beogradu koji bi uključivao rečni saobraćaj i putovanje Dunavom s jednog kraja grada na drugi, ideja je o kojoj se sve više govori.
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infastrukture najavljeno je ulaganje u razvoj vodnog saobraćaja od skoro 300 miliona evra, dok je na sajtu Saobraćajnog fakulteta osvanulo istraživanje u vezi sa zainteresovanošću građana za korišćenje rečnog prevoza.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže za MONDO da će rečni saobraćaj sigurno biti uveden i da bi bio dobra zamena za nedostatak metroa u Beogradu. Ne može potpuno da zameni autobus, ali u velikoj meri može da smanji gužve u gradu, tvrdi on.
Provera u anketi da li bi se Beograđani vozili brodom do posla ili škole i koliko bi tu uslugu hteli da plate, došla je nedelju dana nakon što je na poslednjoj sednici Skupštine grada usvojena Informacija o potrebi sprovođenja postupka javno-privatnog partnerstva za uvođenje rečnog prevoza kao podsistema javnog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda.
Čelnici grada odlučili su da brodove duž reka uvedu, a sada pitaju građane da li im prevoz Savom i Dunavom treba i koliko bi im bio od koristi.
POVEZANO SA AUTOBUSKIM LINIJAMA
Prema rečima profesora Milana Vujanića, brod može da prevozi daleko više putnika nego autobus što je ogromna prednost.
"Brod mora da ima pristaništa i luke, koji su komplikovani za izgradnju. Zbog toga neće imati tako veliki broj stanica kao autobus, već će razdaljine biti veće. Najverovatnije će biti organizovano tako da nakon silaska sa broda, imate autobusku ili taksi stanicu. To znači da autobuske i brodske linije moraju da budu povezane sa linijama javnog prevoza, da se nastavljaju jedan na drugi", kaže profesor Saobraćajnog fakulteta.
STANICE MOST NA ADI I VELIKO RATNO OSTRVO
Koja će ruta rečnog saobraćaja biti, zavisi od želje i potrebe putnika u saobraćaju u Beogradu.
"Sigurno neće biti stajanja na svakih 800 metra i stanice neće biti blizu jedna druge. Ipak, neke od stanica sigurno će biti Most na Adi i Veliko ratno ostrvo. Dalje, sigurno da će biti drugačijih linija za stalne putnike i za turiste koji žele da vide i razgledaju grad. Ta pristaništa treba da imaju isto što i autobuske stanice, a to su kiosci, prodaja hrane i pića, sve što je potrebno putnicima", kaže Milan Vujanić za MONDO.
EKSPRES LINIJE GLISEROM?
Brzina će zavisiti od vrste prevoznog sredstva i vrlo je verovatno da će postojati "brze" relacije i ekspres linije, objašnjava on.
"Vrlo je verovatna brža varijanta nekim vrstama glisera, iako su oni skuplja varijanta, kao i prevoz brodom za duže relacije, koje odgovara onima koji ne žure. Rečni prevoz jeste sporiji u odnosu na redovan saobraćaj, ali kada uzmemo u obzir brzinu glisera, činjenicu da na reci nemate semafore i gužvu, to znači da rečnim prevozom može da se stigne mnogo brže nego autobusom koji u vreme špica kroz gužvu ide 20 na sat", objašnjava Vujanić za naš portal.
Anketa
Da li vam se dopada predlog o uvođenju rečnog saobraćaja u Beogradu?
-
Da, sviđa mi se jer olakšava i smanjuje gužve
72.27% (456)
-
Mislim da nema ništa od te ideje
19.49% (123)
-
Ne, mislim da se neće koristiti
8.24% (52)
KAKVE BI BILE CENE KARTE?
Cene sigurno neće biti takve da putnici moraju da pokriju troškove ovakvog saobraćaja, jer to nije realno.
"Od toga koliko je ovaj prevoz gradu potreban, zavisi kolike će cene karte staviti za putnike. Ja smatram da je jako potreban, iz prostog razloga što nemamo metro i to bi sada bio jedini vid olakšanja za putnike. Ovaj prevoz bio bi omogućen i zimi i leti, jer se reke u Beogradu zimi ne lede. Osim toga, brod je ekološki prihvatljiviji od autobusa i mnogo manje zagađuje", kaže profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
MOGU DA ŠETAJU, PUŠE CIGARETU I RUČAJU
Ono što je jako važno i što bi najverovatnije bilo presudno da korisnici javnog gradskog prevoza u Beogradu koriste rečni saobraćaj, jeste veliki konfor u odnosu na autobuse i tramvaje.
"Putnici na brodu će najverovatnije moći slobodno da se kreću, da imaju svoj komfor, da šetaju, da ručaju, puše cigaretu, dok se prevoze sa jedne tačke na drugu. Nijedan drugi vid saobraćaja ne daje takav komfor i to je ogromna prednost", zaključuje naš sagovornik.
ŠTA KAŽE GRAD I MINISTARSTVO?
Uvođenjem rečnog saobraćaja, pored koristi koju će imati putnici, racionalnije će se koristiti postojeći sistem javnog prevoza. To će dovesti do rasterećenja saobraćajne infrastrukture, a takođe i do smanjenja nivoa zagađenja i buke, rekao je nedavno gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
U Informaciji za sprovođenje javno-privatnog partnerstva za uvođenje rečnog prevoza navedeno je da Grad ima uslove za njegov razvoj, jer ima 200 kilometara obala, od Obrenovca do Zemuna i Grocke. Pošto Beograd nema novca u kasi da kupi plovila, izgradi pristane, angažuje stručno osoblje, predlaže se sprovođenje postupka javno-privatnog partnerstva.
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su Odluku o javnom linijskom prevozu putnika, a najavljen je i postupak javno-privatnog partnerstva za uvođenje rečnog prevoza kao podsistema gradskog linijskog saobraćaja.
Dodaje se da bi rečni prevoz svakako rasteretio druge vidove javnog prevoza, a njime bi se smanjilo i zagađenje grada, povećala turistička atraktivnost Beograda i poboljšala turistička ponuda.
Da podsetimo, u anketi na sajtu Saobraćajnog fakulteta, navodi se da je mišljenje građana od izuzetnog značaja za razvoj sistema javnog prevoza. Neka od pitanja u objavljenoj anketi glase: Da li biste koristili rečni prevoz? Na kojoj relaciji? Pod kojim uslovima (kraće vreme putovanja, ako mi odgovaraju linije, ako su polasci brodova tačni)? Koliko biste platili za prevoz? Da li biste ga koristili samo leti ili tokom cele godine?
