Mirko Radović rođen je kao Peruanac. Njegovi baba i deda Jugoslaviju su napustili još 1948. godine, a otac mu je rođen na prekookanskom brodu. On je priče o Srbiji slušao od svog detinjstva, te je odlučio da se vrati u zemlju svojih predaka i tu ostane da živi.
Godinama nijedan član Mirkove porodice nije posetio Srbiju, niti progovorio naš jezik. On je prvi odlučio da 2001. godine pređe okean i dođe u zemlju odakle su mu preci.
Mirko je sada vlasnik štamparije u Srbiji, ali i afirmisani muzičar koji je nastupao i na "Egzitu".
"Uvek sam hteo da pevam nešto na srpskom i sviđa mi se puno pesma Pukni, zoro i uradili smo verziju sa Anda. Peruanska muzika, ali na srpskom“, rekao je gost Jutarnjeg programa koji kaže da mora još mnogo da uči srpski.
Kako kaže, naš jezik uči preko interneta i da mu problem predstavlja to što mnogi znaju španski i da mu zbog toga sve ide mnogo sporije.
"Samo kad idem u Priboj moram da govorim srpski. Kada tamo provedem deset dana odlično govorim, jer moram, ali u Beogradu gotovo da nemam potrebe“, kaže Mirko koji je po dolasku u Srbiju, uspeo je da pronađe svoju širu familiju rasutu po Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Pošto je njegova porodica po odlasku u Peru prešla na katoličanstvo, Mirko je 2010. godine odlučio da se u manastiru u Pribojskoj Banji vrati pravoslavlju i da se krsti. Godinu dana kasnije odlučio je da u pravoslavlje prevede i ćerke Milicu i Milenku i suprugu Mariselu, koja takođe ima srpske korene.
"Ona je Marisela Slavković. Ja malo govorim srpski, ali ona nimalo. Majka mi je Španjolka, ali i ona mnogo voli Srbiju i želela je da svi imamo srpska imena. Bila je ovde prvi put prošle godine i njoj je super, kao da je Srpkinja“, kaže Mirko koji i preko društvenih mreža i raznih grupa promoviše našu zemlju i spaja Balkance žive u Argentini, Venecueli, Čileu i drugim južnoameričkim državama.
(MONDO)