Nekadašnji ambasador Srbije u Londonu i Vatikanu i profesor Filološkog fakulteta Vladeta Janković je govoreći o svojoj knjizi "Uvođenje u Hilandar" otkrio šta se dogodilo kada je devedesetih godina predsednik Slobodan Milošević posetio Svetu goru i pomenuti manastir.
"Monasi su bežali u brda kada je Slobodan Milošević došao na Svetu goru. Iz prve ruke sam to čuo. Tadašnji iguman Hilandara otac Pajsije je pobegao u obližnje mesto Jerisos. Ta Miloševićeva poseta nije bila zvanična poseta ali pošto se ipak radilo o predsedniku jedne države, grčka policija je poslala helikopter koji je dovezao igumana u manastir da dočeka Miloševića", ispričao je Janković.
Kako napominje, Milošević je sleteo helikopterom u povrtnjak koji je u podnožju manastriskih zidina.
"Ja sam nedelju ili dve posle toga došao u Hilandar i video sam one leje paradajza kako su pokošene od helikopterske elise", ispričao je Janković u intervjuu za Sputnjik.
Prema njegovim rečima Miloševića su dočekali samo otac Pajsije i još jedan kaluđer.
"Milošević je došao sa sinom Markom a sa njima je bio još neko od njegovih pratilaca. Fotografije su užasno retke. Mi smo našli samo jednu ali je bila toliko loša da nije mogla da se reprodukuje. Na njoj se vidi Milošević u porti manastira", ispričao je Janković.
On je potom prepirčao šta mu je otac Pajsija rekao o tome kako se ponašao Slobodan Milošević tokom te posete Hilandaru.
"Otac Pajsije mi je rekao da ga je Milošević, kada je ušao u manastir, pozdravio sa – zdravo. Pred Bogorodicom Trojeručicom nije se prekrstio. Obišao je manastir, seo u helikopter i otišao. Bratstvo se zaista bilo razišlo po brdima", ispričao je Janković.
Napominje da je Slobodan Milošević tih godina bio loše zapisan kod Hilandaraca, ne samo kao komunista već i zbog svoje politike.
"To je bilo posle 9. marta. Do Hilandaraca su doprle vesti o tenkovima na ulicama i nasilju režimske policije, i to su mu oni veoma zamerili", ispričao je Janković.
Podsećanja radi, Sveta gora predstavlja jedan od najvažnijih centara pravoslavnog sveta a nalazi se na najistočnijem od tri poluostrva Halkidikija - Atosu.
U reportaži koju je uradila svojevremeno televizijska ekipa CBS-a vidi se kako izgleda svakodnevni život monaha. Otac Iakovos, jedan od nekoliko Amerikanaca koji se nalaze na Svetoj gori kao monasi. Tu je proveo pola svog života. Njegov put vezan za Svetu goru počeo je još kada je imao 6 godina kada mu je otac pokazao sliku ovog mesta.
Na Atosu nema novina, televizije... Samo poneki telefon. Na jedan od tih malobrojnih telefona su mu javili da mu otac umire i da mu je želja da vidi sina poslednji put.
- Pitao me je da ako mogu da dođem da me vidi. Ali sam odbio.
- Niste otišli?
- Ne... Zato jer monasi ne idu na sahrane rođaka i prijatelja... Monasi ostaju ovde u manastirima.
- Kada ste ga odbili, da li ste imali osećaj da ste izneverili oca?
- Ne. Znam da ćemo se videti ponovo u raju.
Drevno blago, ono najvrednije što Sveta gora ima inače se drži pod ključem. U jednom od manastira se vredne stvari drže pod četiri ključa. Pravilo je da nijedan monah kod sebe ne može da ima sva četiri. Ipak, ekipa CBS je dobila blagoslov da može da uđe u skrivene odaje.
U njima su zatekli neprocenjive stvari. Neke od njih su stare i po 600 godina. Jedna od najvrednijih je ikona Hrista iz 14. veka.
Inače svaki monah će vam reći da je svrha boravka na Atosu da se bude bliže Hristu svakog dana. A konačno sjedinjenje sa Hristom je moguće jednino odlaskom sa ovog sveta.
"Prva stvar koju monah uradi je da prigrli i zavoli smrt. Jer smrt je karta za drugi život. Bez nje ne možete da putujete. A kartu dobijate u ovom životu. Svakog dana se pripremamo za nju i radujemo se našem putu na Nebo", kaže otac Serpaion.
(MONDO)