POMAMA ZA ŠUMSKIM BLAGOM SVE VEĆA, ALI BERBA MOŽE BITI FATALNA: Profesor objašnjava kako da prepoznamo GLJIVE DVOJNICE

Profesor Agronomskog fakulteta objašnjava kako da zaobiđemo otrovne gljive u šumi i koja je razlika kada one igledaju vrlo slično.

Rina

Brojni putnici namernici već su se uputili u šume širom Srbije sa ciljem da svoje korpe napune pečurkama. Berba je u punom jeku, ali u ovu akciju neophodno je da krenete sa velikim predznanjem, jer se vrlo lako može desiti da jestive gljive pomešate sa onim otrovnim.

Mnogo gljiva ima svoje dvojnice, a u narodu se često kaže da se neke pečurke beru svake godine, a neke se beru i probaju samo jednom.

"Gljive su zaista jedno specifično, vrlo zanimljivo carstvo, veliki broj njih je jestiv , a najveći broj je nekako neutralan, nije ni otrovan, a ne može se ni jesti, ipak nažalost postoje i one koje možemo samo jednom probati. Poznatu lisičarku možemo razlikovati od zavodnice najviše po mestu na kom se nalazi, ove jestive pečurke najviše ima na zemlji, dok se ipak ona druga javlja uglavnom na panjevima, a tu su naravno i morfološke razlike", rekao je Duško Brković, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku. 

Za odlazak u šumu važno je da ponesete štap kojim možete da oterate gmizavce. U potragu za pečurkama, kreće se ranom zorom, a naoružani znanjem i strpljenjem, berači u šumi provode i po nekoliko sati.

Ono što može da zbuni berače jeste da vrlo često odmah pored jestivih rastu i otrovne gljive u narodu zvane zavodnice.

"Ako prvi put berete pečurke i ukoliko niste sigurni u svoje poznavanje ovih biljaka, uvek povedite nekog iskusnijeg, nekog ko je već to radio. Možete da se potpomognete literaturom i slikama, ali ipak najsigurnija je varijanta da ne ekspermentišete sami. Jedu se lisičarke, vrganji, popovače.. znamo kako one izgledaju i samo njih beremo. Čuo sam da se dosta ljudi otrovalo pečurkama, ali mora se povesti računa u koju šumu idete da ih berete, ne može da se jede bilo šta", naglašava Brković.

Nekada je po suvoborskim šumama bilo na desetine berača, koji su živeli od prodaje pečuraka. Sada je situacija poprilično drugačija, pa u ovu avanturu najpre kreću ljubitelji prirode.

Stručnjaci kažu da čak i neke jestive pečurke usled dugog stajanja mogu postati opasne po zdravlje, zato zaboravite na plastičene kese i čuvajte ih samo i isključivo u drvenim korpama.

(MONDO/Rina)