Građanima Nemačke će od avgusta biti zabranjeno da u svojim baštama, na igralištima, sportskim terenima i parkovima koriste pesticide koji ubijaju korov, a koji sadrže glifosat, jer postoji sve više dokaza da kod ljudi izaziva kancer. Zanimljivo je da da je Austrija sličnu odluku donela pre gotovo dve godine.
Kako navodi portparol Federalnog ministarstva poljoprivrede Nemačke (FAZ) sva sredstva koja sadrže glifosat će od početka narednog meseca biti zabranjena za korišćenje i u vodozaštićenim oblastima, kao i pre žetve. Upotreba će biti dozvoljena samo u izuzetnim slučajevima na oranicama.
Kako navode, zabrana upotrebe glifosata u bilo koje svrhe u Nemačkoj nije moguća, jer nije predviđena evropskim propisima.
Međutim, pesticidi spornom supstancom prodaju se i u poljoprivrednim apotekama širom Srbije, a što je još gore, koriste se biljke bez posebne kontrole i nadleganja.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, sa Katedre za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane, dr Andreja Rajković kaže da je Međunarodna organizacija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala glifosat u Grupu2A, što znači da ga smatraju kao verovatno kancerogen.
"U isto vreme, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), Evropska agencija za hemikalije (ECHA) i Agencija za zaštitu okoline SAD (EPA) smatraju da nije kancerogen. Otkud ovakva konfuzija je pitanje za sebe", kaže dr Rajković koji ističe da je, pored laboratorijskih i epidemioloških dokaza o toksičnosti glifosata i njegovih formulacija, indirektan dokaz njegove toksičnosti i verovatne kancerogenosti jeste podatak da je Bayer pristao da plati odštetu oko devet milijardi dolara, na osnovu sudskih procesa, vezanih za negativne efekte Roundupa (pesticid koji sadrži glifosat i pod ovim imenom se prodaje u Americi).
Kako ističe, nije glifosat jedini problem i da treba imati u vidu da se u tim pesticidima pored njega nalaze i druga pomoćna jedinjenja kao što je, na primer, surfaktant POEA, koji je višestruko toksičniji. Kao i da nema dileme da je izloženost ovom pesticidu rizična za zdravlje.
"Koliki je rizik zavisi od koncentracije i izloženosti. Ovde mislim kako na izloženost kroz hranu, tako i tokom primene. Dok njegov negativan efekat na biodiverzitet spada u posebnu temu koju treba ispitati", ističe dr Rajković.
Kao ekspert za procenu rizika i bezbednost hrane, prof. Rajković napominje da je svakako neophodno uraditi procenu rizika i procenu koristi od glifosata i na osnovu toga odrediti eventualne mere za upravljanje rizika koje bi bile prihvatljive u Srbiji
(MONDO/Biznis.rs)