Senta Milenković bio je glavni telohranitelj nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Slobina senka, tako su ga neki zvali. Čovek od najvećeg Miloševićevog poverenja.
O svom poslu, posebno o onom delu kada je bio lični Miloševićev telohranitelj, nije želeo da govori nikad. Skoro nikad. U jednom pokušaju intervjua, u razgovoru za Njuzvik, Senta je umeo da kaže i nešto što je moglo da zagolica javnost, da im barem na tren odškrine vrata i pusti ih da zavire i vide kako je to bilo čuvati život jednom od najmoćnijih ljudi na ovim prostorima.
Jedna od stvari koje je Senta otkrio je bio odgovor na toliko postavljeno pitanje - da li je ili nije snimljen kako na Gazimestanu iza Miloševićevih leđa stoji sa pištoljem za pojasom.
"I za onu čuvenu fotografiju na Gazimestanu tokom proslave 600 godina Kosovskog boja, kada sam na bini stajao iza predsednika. Ostalo je upisano da sam držao ruku na dršci pištolja ispod sakoa. Glupost. Duvao je vetar i jednostavno sam pokušavao da namestim sako. Nikakav pištolj. Besmisleno bi bilo da sam ga nosio jer su okolo i u masi naši ljudi sve pokrivali. Tako se radi. Ali, eto, ta laž je ostala upisana kao istina. I šta očekuju? Da demantujem u medijima da sam nosio pištolj? Svašta", rekao je Milenković.
Nije želeo da mnogo govori o Milopševiću i njihovom odnosu. Može se reći da nije želeo da o tome uopšte išta kaže. Samo je u jednom trenutku izustio:
"Kako bi otvorio vrata od kuće i izašao, odmah sam znao kakvog je raspoloženja.“
O deci Slobodana Miloševića, Marku i Mariji i onome što su i nisu radili, Senta je kratko rekao da je i tu svakojakih laži napisano.
"Da li misliš da sam, kada me predsednik pozove usred noći i pita gde su Marko ili Marija, smeo da kažem - ne znam. Naravno da sam znao. Svaki njihov korak. I s kim su i gde se nalaze 24 sata dnevno. Morao sam da imam izveštaje o njihovom životu i ponašanju, s kim se druže, šta rade. Nije tu bilo sve besprekorno, ali znam šta je tačno, a šta izmišljotina o njihovom životu", naveo je Milenković.
Dotakli su se i ubistva premijera Zorana Đinđića. Novinar Njuzvika mu je pomenuo kako je svojevremeno Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova iz tog vremena, na pitanje o bezbednosti premijera Đinđića odgovorio kontrapitanjem - A šta je trebalo da uradim? Da kažem Đinđiću da mu je najbolje rešenje da ga čuva Senta Milenković? On to nikad ne bi prihvatio, a ovi oko njega bi me razapeli.
Objašnjavao je Mihajlović kako je bilo nemoguće urazumiti čelnike DOS, objasniti im da je Senta profesionalac i da najviše zvaničnike ne mogu niti znaju da čuvaju stranačka obezbeđenja.
Senta to nije želeo da komentariše ali je naveo primer kako je izgledalo kad Milošević negde krene. Milošević nije mogao da krene van kuće dok u Sentinim rukama ne budu svi izveštaji o tome da li su duž uobičajene trase ispražnjeni svi kontejneri, da li ima zastoja u saobraćaju, da li se negde popravlja asfalt, da li je pukla vodovodna cev, bilo šta neobično ili bilo ko sumnjiv.
Pomenuo je i šta se jednom dogodilo u Švajcarskoj. Naime, nedaleko od hotela u Ženevi u kojem su bili smešteni obavljali su se ulični radovi. Milošević je, naravno, bio dobro čuvan, ali je Senti to delovalo nedovoljno. Pozvali su švajcarske kolege i zamolili za jače policijsko obezbeđenje. U vrlo kratkom roku stigao je odgovor švajcarske policije koja je navela da je prema njihovoj proceni postojeće obezbeđenje dovoljno i da nema procena koje ukazuju da bi predsednik Srbije mogao da bude ugrožen. Naveli su i to da ako naša strana misli drugačije mogu da se angažuju dodatne snage ali da će to koštati nekoliko hiljada franaka po satu. Naši su odustali od te ideje.
Tokom razgovora je tek uzgredno rekao da su kriminalci na razne načine pokušavali da stupe u kontakt s njim, da se zbliže, preko njega obezbede neke beneficije, upoznaju nekog važnog iz neposrednog Miloševićevog okruženja. Kako je napomenuo to nije dozvolio ni policajcima s kojima je radio ili s njima trenirao.
Podsetimo, Senta Milenković preminuo je 2016. u 61. godini, u Kliničkom centru u Beogradu, od posledica svinjskog gripa.
(MONDO)