Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos - dom, domaćinstvo i logos - nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine, što nije ispravno jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.
O temi ekologije kod nas i u svetu se govori u novoj epizodi emisije MARGINE.
Nikola Stanojević, molekularni biolog, napominje da kada bi nekome rekao da određenu količinu plastike pojede u sedam komadića u toku sedam dana, verovatno većina ljudi ne bi to uradila.
"Međutim, to je upravo količina plastike koju mi unesemo na nedeljnom nivou kroz hranu, vodu i druge stvari u našoj okolini. Mikroplastika je jedan od najvećih problema zagađenja danas u svetu i ona se nalazi u pijaćoj vodi, svoj na planeti, u skoro svakoj hrani koju jedemo, pogotovo u ribi i morskim plodovima. Nalazi se i u vazduhu, nalazi se svuda. Mikroplastika nastaje bukvalno direktno od plastičnog otpada. Znači, sve što je od plastike i što je ikada napravljeno u suštini nikada ne nestane sem ako se ne spali ili reciklira. Svaki komad plastike se polako, mehanički oštećuje ili zbog sunčevog zračenja ili mehaničkim radom ili kompresijom u zemlji i polako se usitnjava, usitnjava, usitnjava dok ne postane nekoliko mikrona čestica", rekao je Stanojević.
Prema njegovim rečima zastrašujuće je kada mislite o tome da je sam vazduh koji dišete otrovan po vas, i da nemate gde da pobegnete.
"Ne možete. Nikako se ne možete sakriti od toga. Znači svaki put kad izađete vi dišete taj vazduh. svaki put kad pijete vodu u njoj ima plastike. Uvek je sve to tu. Međutim, anksioznost je možda i normalna reakcija na spoznaju toga do koje mere je zagađena sredina u kojoj živimo. Međutim, strah ništa ne pomaže. Vi i dalje morate da pijete tu vodu, morate da dišete taj vazduh, morate da živite svoj život. I ono što možete je da olakšate taj osećaj straha i anksioznosti tako što ćete zapravo da načinite neke realne korake da sprečite ili smanjite zagađenje ili da doprineste na ličnom niovu, jer onda imate osećaj da radite na nečemu. A sa druge strane, ta anksioznost i strahe treba da se iznesu na videlo, dakle treba da budu javni i ljudi treba da pričaju o tome jer što više ljudi priča o tome, to će biti veća pažnja na tim problemima i više ljudi će se uključiti u rešavanje tih problema", rekao je Stanojević.
On ističe da ekološko osvešćavanje kod nas počinje i da naš narod tek počinje da shvata kog je stepena problem i koliko je to opasno po nas same, po naše zdravlje i naš život.
"Sva plastika koja je ikad proizvedena, svaka čaša koju ste ikad bacili, svaka slamčica, svaka kesa, to i dalje negde postoji. Pogotovo kod nas gde je recikliranje plastike skoro pa nepostojeće", rekao je Stanojević.
Dunja iz podcasta F.FM kaže da joj je ideja bila da priča o modi iz ugla ekonomije, ekologije i radnih prava.
"I to ovako kad se kaže ukratko deluje ozbiljno, rogobatno i nezanimljivo, ali zapravo kod nas, na našem jeziku tako nešto nije postojalo, nije se prosto razgovaralo o modi na taj način. Dakle, moj podkast se bazira na razgovoru sa raznim ekspertima uglavnom iz ove tri sfere koje sam pomenula. Zanimljivo mi je koliko su počeli mene ljudi da napadaju kao ako slučajno kažem nešto, ne bih rekla protiv nekog brenda, ali prosto ukoliko opišem neki deo njihovog poslovanja koji nije naročito ekološki. Onda se susrećem i s tim. Tako da kažem, nisam ja najbolji primer za savete kako ne biti eko anksiozan i mislim da za ljude koji se ne bave ovom temom aktivno, mislim da treba prosto da uče, da gledaju kako da, da gledaju neke pozitivne primere koji su se desili", kaže Dunja.
Prema njenim rečima poslednjih 20 godina modna industrija je kako bi dobila sve više kapitala uvodi te trendove koji se jako brzo smenjuju.
"I nekako se ljudima plasira poruka da ako nisi u trendu nisi ni relevantan. A relevantan si onda ako kupuješ odeću koja je sada moderna, a moderna je naredna 2 meseca i onda ide novi trend. I ovaj, sa jedne strane to je mnogo ubrzalo proizvodnju i količinu odeće koja se plasira, smanjilo taj period nošenja odeće i sa druge strane uticao negativno na sve nas kao kupce tako što smo mi sad došli do tog problema hiperkonzumerizma, odnosno, prekomerne kupovine odeće, a malo razmišljamo o tome kako je kvalitetna, od kojih je materijala, šta ćemo raditi sa njom nakon što prestanemo da je nosimo", rekla je Dunja.
Angelina Mitrović sa bloga "Održivost" kaže da ljudi zaista teško stupaju u kontakt sa nekim činjenicama koje nisu baš tako lepe, ali smatra da je prvo uloga umetnosti i medija da malo pokrenu, u smislu da ljudi malo imaju nade a ne samo neke apokaliptične scenarije kako nam se često prezentuju i serviraju.
"Mislim da je veoma važno kako se pojedinac odnosi jer taj pojedinac upravo čini taj saobraćaj, čini tu industriju, čini te fabrike i ako se jedan pojedinac odluči da toga dana ide, npr. autobusom ili ide peške i vozi bicikl do posla, možda nije značajno. Ali ako se milion takvih pojedinaca odluči onda ćemo imati neku drugačiju sliku. Zanimljiv podatak je da se dnevno svakog minuta upotrebni jedan milion plastičnih flaša i dva miliona plastičnih kesa", rekla je ona.
Ističe da je apsolutno isto tako štednja energije jako bitna.
"Da isključimo punjače iz struje da nam ne stoje kada se telefoni ne pune, da peremo veš na nižim temperaturama, i da punimo naše uređaje posle 12 jer tad ne samo da je jeftinija struja nego manje se i troši", kaže Angelina.
Jovo Pokrajac, koji je po zanimanju hidroekolog, kaže da koliko god da jeste tužno šta sve mi radimo planeti, koliko ugrožavamo ostatak živog sveta, zapravo najveću štetu pravimo sami sebi.
"Glavni problem su, naravno, velike korporacije koje jesu veliki zagađivači ali umesto da umesto na uštrb svog kapitala rade na sebi i promene svoje načine poslovanja, proizvodnje i slično, upiru prstom u potrošača govoreći: „Ti si kriv, nismo mi krivi, ali ti nudimo sad ekološki proizvod. Kupi ga za još.. po još većoj ceni, time ćeš ti doprineti tome da budeš ekološki osvešćen, doprinećeš tome da spasimo svet“. A zapravo se ništa ne menja. Samo su našli jako interesantan način da svaljivanjem krivice na pojedinca, još bolje posluju bez da menjaju išta u svom poslovanju", rekao je Pokrajac.
Prema njegovim rečima neki će tvrditi da globalno zagrevanje ne postoji, da čovek nije kriv, da jednostavno nismo u krizi kako se predstavlja.
"Daleko od toga. Planeta definitivno jeste u velikoj krizi, i čovečanstvo i ceo svet. S time da ne ide sva krivica čoveku i ljudskoj civilizaciji.
Mi se trenutno nalazimo u interglacijalnom periodu, dakle glacijacije su ledena doba, tokom glacijacija temperatura pada a između glacijacija se dešavaju periodi inter-glacijacije odnosno otopljavanja. Mi se zapravo još uvek nalazimo u izlasku iz pređašnjeg ledenog doba i temperatura je normalno da raste i ona bi svejedno rasla, ali za onoliko koliko smo je mi, recimo, povećali za poslednjih 200 godina, ona bi porasla za nekih 20, 30 hiljada godina. Što znači, ono što je tu krivica čoveka je što mnogo ubrzava taj prirodan proces i priroda nema vremena da se na njega prilagodi", rekao je on i dodao:
"I onda recimo imamo situacije da 2014. poplave koje su zadesile Srbiju su zapravo u velikoj meri posledica klimatskih promenama na globalnom nivou. Ne, svakako da nije rešenje da pojedinac digne ruke i da kaže „okej onda nije na meni nego je na velikima“ i samo da onda pojedinci upiru prstom samo na korporaciju, Čovečanstvo ima još nekih možda 20, 30 godina da pronađe neki novi način življenja. Već sredinom ovog veka potencijalno može da bude kasno."
(MONDO)