Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.
Dotrajali šporeti, frižideri i ostala bela tehnika u Srbiji sve više nalaze mesto pored kontejnera, iako je to zakonom kažnjivo čak i zatvorom. A da biste se bez sankcija otarasili ovih nepotrebnih stvari, morate da ih ili sami odnesete u reciklažni centar ili pozovete otkupljivače električnog i elektronskog otpada, koji ne samo da će vam izneti te stvari iz kuće već pritom možete i da zaradite.
Zato ovaj otpad ne bi smeo da bude smešten na deponijama i Zakon o upravljanju otpadom je o tom pitanju jasan - otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati s drugim vrstama otpada, ne sme se odložiti bez prethodnog tretmana, a otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajući način.
Takođe, pojedine otpadne komponente moraju se na adekvatan način tretirati, te ako ste na umu imali da, na primer, frižider samo ostavite pored kontejnera, to može skupo da vas košta.
Ako vas u tom trenutku ulovi nadležno lice, možete biti kažnjeni novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana! Ne samo što je kažnjivo već ovo ne treba da radite pa sve i da ste u samom centru grada, jer postoje službe koje "rade za vas" tako što odnose vašu, na primer, mašinu kojoj nema spasa i za to vam još daju novac - odmah, na ruke.
Dušan Tanasijević, vlasnik firme koja se bavi otkupom bele tehnike od fizičkih i pravnih lica, a koja za to ima dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine je objasnio kako ovakve firme funkcionišu.
"Ima stanovnika koji savesno nose staru belu tehniku u reciklažne centre, ali nisu svi to u mogućnosti. Mi konkretno dolazimo po pozivu za Beograd i širu okolinu. U manjim mestima ima sličnih firmi, ali i otpada za otkup sekundarnih sirovina na koje ljudi nose svoje stare električne aparate. Naša ekipa je tu da po pozivu dođe i iz samog domaćinstva odnese otpad koji nekome nije potreban, ili ko pak nije u mogućnosti da ga sam odnese, ako je to, na primer, neka stara osoba, i da ga za to odmah i na ruke isplati" rekao je on. Tanasijević je dao uputstvo i cenovnik kako se može na ovaj način zaraditi.
"Sve što je potrebno jeste na internetu naći naš sajt i kontaktirati sa nama onlajn, mejlom ili telefonom. Služba u roku od dan-dva dolazi na adresu, odnosi otpad, koji se kasnije dalje tretira, a naša mušterija za to dobija novac" kaže Tanasijević.
Firme koje se bave odnošenjem ovakvog otpada ne daju novac za sve. Manji kućni elementi nemaju otkupnu cenu, ali po njih dolaze, te samim tim ne rizikujete ako kraj kontejnera ostavite mikser, toster, blender, rešo...
Otkupne cene za elektronski otpad
- Veš-mašina 500
- Sudo-mašina 200
- Bojler 100-200
- Klima-uređaj 800
- Frižider 300-600
- Zamrzivač sandučar 300-800
- Električni šporet 300
- Stari računar 200
*Cene su u dinarima
Ne možete baš sve prodati
Odnošenje TA peći vi plaćate 1.000 dinara
"Firme koje se bave otkupom električnog otpada odnose vam čak i neke stvari na kojima ni za vas ni za njih nema zarade, ili je za njih bar minimalna, ali svakako spasavaju od potencijalne kazne. Ipak, neke stvari se i naplaćuju. - Odnošenje TA peći naplaćujemo 1.000 dinara. To je jedina stavka koja se naplaćuje, ali mnogima to dobro dođe s obzirom na to da su one veoma teške. Potrebno je odneti cigle, staklenu vunu. Za ekipu i opremu koja je potrebna za odnošenje peći koja nekome nije potrebna ovo je cena koja je vrlo simbolična" kaže Dušan Tanasijević, vlasnik firme za otkup EE otpada.
Zakon o upravljanju otpadom
Član 43 - Zabranjeno je mešati opasan otpad s komunalnim otpadom - Domaćinstva su dužna da odlažu svoj otpad u kontejnere ili na druge način, koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, a opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije i akumulatori, ulja, otpad od električnih i elektronskih proizvoda, boje i lakovi, pesticidi i dr.) da predaju u centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada.
Član 90:
- Za kršenje člana 43 kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Član 50:
- Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati s drugim vrstama otpada.
- Zabranjeno je odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda bez prethodnog tretmana.
- Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajući način.
- Komponente otpada od električnih i elektronskih proizvoda koje sadrže PCB obavezno se odvajaju i obezbeđuje se njihovo adekvatno odlaganje.
- Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda.
- Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje.
- Lice koje vrši sakupljanje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda, mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih električnih ili elektronskih proizvoda.
- Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži olovo, živu, kadmijum, šestovalentni hrom, polibromovane bifenile (PBB) i polibromovane difenil etre (PBDE).
Klasifikacija EE otpada
Podzakonskim aktima električni i elektronski proizvodi razvrstavaju se prema vrsti u 10 razreda:
1. Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju) 2. Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi) 3. Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji) 4. Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video-rekorderi, haj-faj uređaji, muzički instrumenti) 5. Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema) 6. Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove) 7. Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video-igre, video-igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke) 8. Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje) 9. Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje) 10. Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)
(MONDO/Kurir)