Sveci Kozma i Damjan se slave dva puta godišnje, 14. jula, na dan kada je umro Kozma i 14. novembra kada je umro Damjan. U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crnim slovom.
Praznik svetih vrača Kozme i Damjana biće obeležen se u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima i mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije. Sveti vrači se slave s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da je na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama. Takođe, ne bi trebalo da se bez preke potrebe izlazi iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Porodice takođe slave Sv. Kozmu i Damjana kao kućnu slavu, jer je Lekarska komora Srbije 2007. godine zvanično proglasila taj dan svojom slavom. Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi" pa su u narodu poznati i kao "sveti bezsrebrenici".
"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć", zapisao je svojevremeno vladika Nikolaj Velimirović.
Predanje kaže kako se "Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".
Nakon smrti svetitelja, sahranjeni su ipak zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, pa su tako ostali poznati kao čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Više o običajima i verovanjima vezanim za sutrašnji dan možete pogledati u videu:
(MONDO)