Bitka na Kadinjači se odigrala u sklopu Prve neprijateljske ofanzive 29. novembra 1941. godine na prevoju Kadinjača, 14 km severozapadno od Užica, između nemačkih okupacijskih trupa i Radničkog užičkog bataljona i još nekoliko partizanskih odreda. Bitka je bila više žrtvovanje nego odbrambena akcija. Tom prilikom izginuli su svi borci Radničkog bataljona, Posavci i Orašai štiteći odstpunicu Vrhovnom štabu koji se povlačio iz Užica ka Sandžaku.
"Posmrtni ostaci branilaca Кadinjače prvobitno su bili sahranjeni u zajedničku grobnicu pored seoskog groblja, a zatim preneti u spomen-kosturnicu na najvišoj koti Кadinjače (k.808), iznad koje je 1952. godine podignuta spomen-piramida. Spomenik je napravljen od mermera 'plavog toka' iz Кarana, u vidu četvorostrane piramide visoke 11 metara. Pri njegovom vrhu nalazi se urezana zvezda petokraka, a u središnjem delu na mermernim pločama uklesan je tekst 'Herojima Кadinjače' i stihovi poeme 'Кadinjača' pesnika Slavka Vukosavljevića. Povodom otkrivanja spomenika predsednik FNR Jugoslavije, Josip Broz Tito, odlikovao je Radnički bataljon Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom", ispričao je Goran Novaković, istoričar-kustos Narodnog muzeja u Užicu.
U organizaciji Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, Grada Užica i Narodnog muzeja Užice, a u prisustvu ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darije Кisić Tepavčević ploženi su venci na spomen-kompleks.
"Danas stojimo na mestu iz kojeg izvire hrabrost, gordost, požrtvovanost, a pre svega rodoljublje. Danas odajemo poštu herojima sa Кadinjače koji su u Drugom svetskom ratu dali živote za svoju otadžbinu da bi mi danas živeli u miru i slobodi. Užičani su bili i ostali junaci našeg roda i danas smo ovde da im uputimo jedno veliko hvala za nesebičnu žrtvu koju su dali. Ovo veličanstveno mesto je simbol besmrtnosti onih koji su svoje živote poklonili otadžbini", istakla je Кisić Tepavčević.
Parastos poginulim borcima služili su sveštenici užičke crkve, nakon čega je uz pratnju vojnog orkestra i čete počasne straže usledilo polaganje cveća i odavanje pošte herojima Кadinjače.
Memorijalni kompleks Кadinjača svečano je otvoren 23. septembra 1979. godine od strane predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, u prisustvu oko 100.000 ljudi. Za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja proglašen je 1979. godine, a svake godine na dan 29. novembra održava se poseban komemorativni program obeležavanja godišnjice borbe na Кadinjači uz prisustvo počasnog voda vojske.
Podsetimo, dana 29. novembra oko 8 časova nemačke jedinice, koje su četnici upozorili da je cela Kadinjača puna partizana i da će uporno biti branjena, krenule su iz Zaglavka izviđačkim snagama napred pročešljavajući teren da bi otkrile položaj Radničkog bataljona i uočile glavne otporne tačke. Kada su se ove snage zavukle dosta duboko između prve i druge okuke puta, s Kadinjače je odjeknuo pucanj partizanskog topa i gotovo istog trena sručila se na nemačke vojnike vatra boraca Pekarske i Krojačko-obučarske čete.
Nakon jednočasovne snažne artiljerijske pripreme u talasima su napadali položaje branilaca Kadinjače. Odbijeno je više njihovih juriša i povela se borba prsa u prsa. U borbi vođenoj do popodneva branioci Kadinjače nisu dozvolili neprijatelju da prodre u Užice. Uz put su nemački vojnici hvatali seljake i gonili ih da nose municiju, a onda ih ubijali. Kada su sa obe kolone izbile na prevoj Kadinjače, počeli su s bokova da vrše pritisak na borce Posavskog odreda, Oraške čete 2. šumadijskog odreda i 2. zlatiborske čete Užičkog odreda.
Oko 14 časova borba na Kadinjači počela je da jenjava, a oko 14,30 časova sasvim je prestala. Tek kada je izginuo čitav radnički bataljon sa komandantom Andrijom Đurovićem, komandantom Užičkog NOPO-a Dušanom Jerkovićem i političkim komesarom Posavskog NOPO-a Borom Markovićem, nemačke jedinice su uspele da pređu preko Kadinjače i istog dana uveče da uđu u Užice.
Tito jedva uspeo da pobegne
Poraz partizanskih snaga na Kadinjači za novoosnovani pokret otpora imao je katastrofalan značaj. Bitka na Kadinjači označila je kraj Užičke republike koja je trajala od 24. septembra do 29. novembra 1941. godine. U bici je izginuo ceo Radnički bataljon, dok su Nemci imali dva mrtva. Iz Užica se Tito jedva spasio. Vrhovni štab je bio zahvaćen panikom i rastrojstvom.
Partizanski ranjenici su uhvaćeni i poubijani. Evakuacijom ranjenika iz Užica rukovodili su: dr Gojko Nikoliš, dr Dejan Popović, dr Boris Andersen, i student medicine Mika Pavlović. Ranjenici su prevezeni na Zlatibor do 29. novembra 1941. Nemci su tenkovima izbili na Zlatibor 30. novembra. Streljano je oko 100-120 ranjenika. Odredi, koji su tokom postojanja Užičke republike bili organizovani i popunjeni, brzo su počeli da se raspadaju usled masovnog dezertiranja i prelazaka u četničke odrede. Tako Romanijski odred koji je brojao više od hiljadu ljudi, spao je na 200-300 boraca.
Borba nekoliko stotina partizana na Kadinjači protiv oko 3.000 dobro naoružanih nemačkih vojnika zabeležena je u istoriji NOB-a u Srbiji kao jedan od najvećih podviga srpskih partizana.
(Mondo/Rina)