U kontekstu aktuelne krize i rata u Ukrajini, vridi se podsetiti jedne zanimljive epizode iz 1953. godine.
Američki predsednik SAD Džo Bajden je pre nekoliko dana poručio da ta država neće ratovati protiv Rusije, ali će štititi svaki centimetar NATO teritorije. Slično su kazali i 1953. kada su podržavali Jugoslaviju od potencijalne invazije SSSR-a, ali su pre 70 godina ipak neke članice NATO-a bile spremne da ratuju sa Sovjetima.
Članice NATO saveza imaju obavezu da štite svaku svoju članicu, što znači da ako bilo koja od članica bude napadnuta, kompletan NATO savez se uključuje.
Ukrajina danas nije članica NATO saveza, ali jeste zemlja koja želi da bude član Alijanse, što Rusiji smeta i što službena Moskva smatra crvenom linijom. Mnogi se danas pitaju zbog čega Amerika i sve druge članice NATO saveza aktivnije, u vojnom smislu ne podrže Ukrajinu. Ukoliko bi se to dogodilo, verovatno bismo bili svedoci globalnog sukoba, piše Klix.ba.
U kontekstu aktuelne krize i rata u Ukrajini, vridi se podsetiti jedne zanimljive epizode iz 1953. godine. Naime, sukob Josipa Broza Tita i Josifa Staljina 1948. u Jugoslaviji je značio i pretnju od potencijalne invazije. Tek izašla iz rata, nedovoljno ekonomski razvijena Jugoslavija se nije mogla sama braniti. Tito se potom okrenuo iznalaženju partnera među NATO članicama. Strah od potencijalne invazije Sovjetskog saveza postojao je i u Turskoj i Grčkoj. Stoga je 28. februara1953. u Ankari potpisan vojno-politički savez Jugoslavije, Turske i Grčke u cilju međusobne podrške i odbrane od mogućeg napada SSSR-a.
Važan detalj u celoj priči je taj što su Grčka i Turska bile članice NATO saveza. To je praktično značilo da ako bilo koja od članica pakta bude napadnuta, ostale članice će je braniti, što je i NATO princip. Amerika i Velika Britanija su podržale ovaj savez s komunističkom Jugoslavijom, iako se Italija kao članica NATO-a protivila zbog problema s Jugoslavijom oko Trsta. Ipak, ta kriza je ubrzo rešena. Amerika i Britanija su poručile da će dati veliku vojnu i privrednu pomoć Jugoslaviji, ali da je ipak neće braniti u slučaju napada SSSR-a. Međutim, Jugoslavija je u celoj priči imala potpisan sporazum sa dve članice NATO saveza, a posredno i celim savezom, jer bi u slučaju da su bile napadnute Turska ili Grčka, sve druge članice morale stati u njihovu odbranu, navodi Klix.ba.
Ipak, Staljin je umro nedugo nakon potpisivanja sporazuma pa je sve stavljeno po strani, jer se i Tito kasnije pomirio sa Sovjetskim savezom.
U kontekstu trenutne situacije i napada na Ukrajinu zanimljivo je podsetiti kako se NATO postavljao i pre 70 godina te kako su pojedine članice tog saveza samostalno postupale. Danas to ipak nije slučaj. Ukrajina danas neće moći da potpiše sporazum ni sa jednom članicom NATO saveza posebno.
(MONDO)
S druge strane, jako je teško očekivati da NATO vojno uđe u Ukrajinu i sukobi se s Rusijom. Ukrajina je danas vojno prepuštena sama sebi, uz materijalnu podršku Zapada. Međutim, kako je Bajden najavio, Amerika nema nameru da ratuje sa Rusima. Americi, kako pre 70 godina tako i danas, ne pada na pamet da otvara bojno polje s Rusima.