Na Jutjubu se ovih dana pojavio snimak koji je do sada pogledalo preko 250 hiljada ljudi u kojem se spekuliše da je rat u Ukrajini direktna posledica projekta izgradnje Severnog toka 2. Navodno, jedina mogućnost da se ovaj projekat zaustavi bio je ovaj krvavi ratni sukob koji ide na ruku Sjedinjenim državama, glavnom protivniku projekta u kojem bi ruski gas bio dopreman direktno do nemačke, tačnije do Grajsfalt, ostrvskog univerzitetskog grada na severoistoku Nemačke, koji se nalazi na južnom kraju istoimenog zaliva.
Nemci bi diktirali cenu gasa
Ovo bi omogućilo Nemačkoj da diktira cenu gasa u Evropi, ali i da omogući Rusiji, da u jednom trenutku, zavrne gasne slavine prema Ukrajini i Poljskoj, što bi ove zemlje, koje masno zarađuju od transporta ruskog gasa preko svoje teritorije, drastično osiromašilo. Projekat je svojevremeno snažno pogurala bovša nemačka kancelarka Angela Merkel, uprkos protivljenju Vašingtona, ali njenim odlaskom stvari su se prilično promenile.
"Ova mala tačka na karti je jedan od okidača za veliki svetski rat. Reč je o Severnom toku 2, koji bi zajedno sa Severnim tokom 1, obezbedio Nemačkoj daleko više ruskog gasa. Nemačka je bila pod velikim pritiskom zbog ovoga, ali Angela Merkel je ignorisala pritiske i želela je da po svaku cenu dovrši izgradnju. Zbog ovoga su Amerika i Evropska unija bile zabrinute, tako da su pokušale da izgradnju Severnog toka 2 zaustave po svaku cenu, ali izbegavajući direktan napad na Nemačku", kaže se u pomenutom videu.
Objašnjava se da bi Severni tok 2 omogućio Gaspromu da poboljša svoju poziciju u severozapadnoj Evropi, nudeći niže cene i takmičeći se se sa tečnim prirodnim gasom i zapadnoevropskom proizvodnjom, dok bi gurao više cene ka istoku. Pre Severnog toka 2, ruski prirodni gas je morao da teče kroz istočnu Evropu kako bi stigao do zapadne, ali ovim projektom bi Gasprom mogao da dovede velike količine gasa na Zapad i to direktno preko Nemačke. Nemački trgovci bi gledali da kupe gas po nižim cenama i da ga potom skuplje prodaju na istoku Evrope.
"Ukrajina se godinama unazad protivila projektu Severni tok 2, čija izgradnja je vredela čak 11 milijardi dolara, jer je mogao da učini da Gasprom prestane da šalje gas preko Ukrajine, koja je zarađivala milijarde dolara od tranzitnih taksi. Sjedninjene države su takođe bile protiv ovog gasovoda, ali je administracija Džoa Bajdena konstatovala da je ovaj projekat „suviše napredan“ da bi se zaustavio. Angela Merkel tada očigledno nije htela da popusti, ali je kazala da ako Rusija bude koristila ovaj gasovod kao oružje protiv Evrope, uslediće sankcije. Znači, sankcije su bile jedini način da se ovaj projekat zaustavi. Rusija je snadbevala između 40 i 50 odsto evropske potrošnje gasa, oko 200 milijarde kubnih metara godišnje, od čega 100 milijardi ide preko centralnih i severnih gasovodnih ruta koje uključuju i Severni tok 1 i ukrajinske mreže. Severni tok 1 ima kapacitet od 50 milijardi kubnih metara godišnje, a Severni tok 2 bi ovo udvostručio", navodi se u snimku, a zatim se dalje pojašnjava ova složena "gasna igra":
"Tada su već zapadni mediji govorili kako ovo predstavlja problem za nacionalnu bezbednost Ukrajine. Tada, kao i sada, Poljska je bila najglasnija protiv ovog projekta. Zašto? Poljska tranzitna stopa za ruski gas iznosi 1,5 dolara za hiljadu kubnih metara na 100 kilometara, što znači da su imali veliku ekonomsku dobit. Dok u zapadnoj Evropi cena počinje od 3,50 dolara. Belorusija, gde posao obavlja kompanija koja u potpunosti zavisi od Gasproma, naplaćuje 1,75 dolara, dok je cena u Ukrajini 2,66 dolara. Istovremeno transport ispod Baltičkog mora, znači severni tok 1, košta Gasprom 1,67 dolara, što je 37 odsto jeftinije nego preko Ukrajine. Svi su se plašili da zbog Severnog toka 2, kada istekne rusko-ukrajinski ugovor, Rusija može zaustaviti tranzit gasa kroz Ukrajinu. Ukrajinska strana je smatrala da je severni tok 2 isključivo geopolitički projekat. Iz ovoga je jasno da ovaj projekat mnogima nije odgovarao, naročito SAD, Velikoj Britaniji, Poljskoj i Ukrajini, pa je nekako morao da bude ugašen. Samo što Nemci nisu hteli da odustanu od njega", kaže se dalje u videu i pruža dodatno objašnjenje:
"Vesti iz 2011. godine, kada je otvoren prvi deo Severnog toka 2, stalno pominju Ukrajinu i njene gubitke zbog ovog projekta, jer je 80 odsto ruskog gasa prolazilo kroz Ukrajinu. Čak je 2009. godine, zbog velikih tenzija, Rusija obustavila isporuku gasa Ukrajini. Poljska, još jedna tranzitna zemlja za ruski gas, bila je u sporu sa Moskvom oko gasa. Poljski gasni monopol PGNIG pokrenuo je tada arbitražni postupak protiv Gasproma. Tražili su popust na uvoz gasa. Tako postaje jasnije zašto su se brojne evropske zemlje, kao i SAD, protivile ovom projektu jer bi tako još više zavisile od ruskog gasa, a Nemačka bi postala prva gasna sila Evropske unije. SAD nisu mogleda dozvole da njihov glavni evropski partner u potpunosti zavisi od njihovog glavnog neprijatelja, a uz to Amerika ima svoj gas, koji jeste skuplji, ali prepustiti tako veliki kolač neprijatelju nije opcija", objašnjava se u videu.
Rat u Ukrajini je, kako tvrde autori pomenutog videa, omogućio da konačno dođe do obustavljanja projekta Severni tok 2. To je bio jedini način da se Nemačka natera na uvođenje sankcija Rusiji, mada je Nemačka i dalje zategnuta povodom rata u Ukrajini, jer je direktno pogođena ovom situacijom. Ona je dostigla najviši nivo inflacije u poslednjih pedeset godina. Evropska unija je dogovorila sa SAD isporuku tečnog prirodnog gasa kako bi se ublažila kriza izazvana sankcijama uvedenim Rusiji. Međutim, Ursula fon Der Lajen, predsednica Evropske komisije, nije obavestila građane da bi cene gasa u ovakvom aranžmanu mogle da budu astronomski više. I tu nije kraj idiotskog pozorišta, smatraju autori snimka, jer je fon der Lajen još u aprilu imala sastanak sa indijskim premijerom Modijem kako bi dogovorila kupovinu indijskog gasa i nafte, a onda se pojavila informacija da je Indija počela da kao luda kupuje rusku naftu i gas. I šta će se desiti? Evropska unija će kupovati od Indije rusku naftu i gas samo po neuporedivo višim cenama! Tako je Evropa stala između starih neprijatelja SAD i Rusije i deluje da će zbog toga izvući deblji kraj.
Kako izgleda projekat Severni tok 2
Severni tok 2 je gasovod dug 1.200 kilometara koji putuje ispod Baltičkog mora i treba da isporučuje gas sa ruske obale kod Sankt Peterburga do Grajsfalta u Nemačkoj. Zvanično je koštao je 10 milijardi evra (mada se spekuliše i sa brojkom od 11 milijardi) i završen je u septembru prošle godine. Ruski državni energetski gigant Gasprom platio je polovinu svih troškova, dok su zapadne energetske firme kao što su Šel i francuski ENGIE pokrile ostalo. Severni tok 2 proteže se paralelno sa već postojećim gasovodom, Severni tok 1, koji radi od 2011. godine. Zajedno, ova dva gasovoda mogu da isporuče 110 milijardi kubika gasa u Evropu svake godine. To je za više od četvrtine više od svog gasa koji zemlje Evropske unije koriste godišnje. Gasovod Severni tok 2 može da isporuči dovoljno prirodnog gasa iz Rusije da zagreje 26 miliona domaćinstava u Evropi. Kad bi radio punim kapacitetom, mogao bi u velikoj meri da reši probleme sa nestašicom gasa i visokim cenama energenata, navode stručnjaci.
SAD, Velika Britanija, uz ruske susede Poljsku i Ukrajinu, snažno se protive Severnom toku 2. One strahuju da kad bi on počeo da radi, to bi Rusiji omogućilo još veću kontrolu nad isporukom gasa Evropi. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao je Severni tok 2 „opasnim političkim oružjem". Rusija je 2006. godine prekinula isporuku gasa preko Ukrajine zbog finansijskih razmirica između ove dve zemlje. To je dovelo do akutne nestašice gasa tokom zime u centralnoj i istočnoj Evropi.
Postoji bojazan da bi Rusija mogla da obustavi isporuke gasa u budućnosti iz političkih razloga. Sjedinjene Američke Države već su ranije pokušavale da zaustave Severni tok 2, uvodeći sankcije kompanijama koje učestvuju u ovom projektu. Međutim, na njenoj meti našle su se samo ruske firme, ali ne i nemačke, iz straha od narušavanja diplomatskih odnosa sa Berlinom.
Kakva je budućnost ovog gasovoda
Čak i ako Severni tok 2 ne bude bio ugašen zbog ruske invazije na Ukrajinu, i dalje se suočava sa krupnim pravnim preprekama. Nemački regulator odbio je da mu izda dozvolu za rad zato što je ruska državna firma Gasprom vlasnik 50 odsto udela u gasovodu Severni tok 2 i svog gasa koji će prolaziti kroz njega.
Nemačka tvrdi da to Rusiji daje preveliku kontrolu nad isporukom gasa i želi da vlasništvo nad gasovodom bude prebačeno na neku drugu kompaniju.
Prema planovima, Severni tok 2 je trebao da počne da isporučuje gas u Nemačku ovog leta. Da li se to već dešava uprkos "zamrzavanju" projekta od strane Nemačke? Na to pitanje bi možda mogao da odgovori i aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc, mada je, po svoj prilici, reč o temi koja se našle pod etiketom "top secret", pa ćemo odgovore vezane za ovaj kontroverzni projekat saznati tek u budućnosti. A možda ni tada.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.