Prof. Ivan Pajović, doktor ekonomskih nauka, kaže da svet vidi kako dolazi do trvenja između Kine kao države i Amerike kao države oko geopolitičkih pitanja, ali, naglašava on, obe zemlje trgovinski i dalje funkcionišu bez problema.
"Iako SAD imaju ogroman deficit u toj trgovini sa Kinom. Procenjuje se da je taj deficit oko 600-700 milijardi dolara. Još jednu stvar da napomenem - mi ne znamo ko vlada Kinom. Hajde da se onda vratimo na Rusiju. Nekoliko puta sam govorio da u Rusiji postoji nekoliko vertikala vlasti. Imate političku vertikalu, vojnu vertikalu, vertikalu tajnih službi, crkvenu vertikalu moći. I naravno ona najmoćnija vertikala koja nije u rukama ruskog establišmenta a to je finansijska vertikala. Ruska Centralna banka podnosi izveštaje i ide po instrukcije na "šalter" Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu. Ta banka izdaje instrukcije svim živim centralnim bankama na svetu. Jedino ne izdaje instrukcije Centralnoj banci Kine pošto je ona u rukama države", rekao je Pajović u intervjuu za Balkan info.
Prema njegovim rečima na tom primeru kineska država pokazuje apsolutnu finansijsku vlast.
"Peking to ne ispušta iz ruku. Iz kineskog finansijskog sistema ne može da kapne nijedan juan, nijedan dolar. Ništa ne može ni da kapne izvan sistema bez kontrole. Dok je u Rusiji to bilo do skoro straba i užas sve dok nisu doneli zakon o zabrani prometa novca preko ofšor kompanija. Iz Rusije je šištao novac, od 150 do 200 milijardi dolara godišnje, na ofšor kompanije i netragom nestajao. Zapravo, da budemo iskreni, nije on netragom nestajao. Ofšor mesta su uglavnom stoprocentno u rukama Engleza, tačnije jedne mračne institucije koja se zove londonski Siti. Ta kvadratna milja u Londonu je država u državi. Slična je stvar sa Bankom za međunarodna poravnanja u Bazelu. Ona je na teritoriji Švajcarske ali ima potpunu eksteritorijalnost. Ponaša se kao država unutar države. Zato je to hab bankarskog kartela. Oni imaju svoju sopstvenu policiju, koja nema veze sa švajcarskom policijom", kaže on.
S druge strane, napominje Pajović, u londonskom Sitiju postoje bordovi raznih opskurnih organizacija od kojih neke imaju ekskluzivno pravo da određuju cenu zlata.
"Oni su gospodari cene zlata. Šta mislite kako cena zlata stoji pod ovolikim inflatornim udarom? Pa zato što bord u Sitiju hoće da za papire kupuje zlato. Nastao je opšti grabež za zlatom. Kina je samo prošle godine kupila hiljadu tona zlata. Rusi su stavili šapu na svoj izvoz zlata koji je išao preko Engleza", tvrdu Pajović.
(MONDO)