PUTIN POKREĆE PLAN "C" - NIŠTA VIŠE NEĆE BITI ISTO! Sledi ozbiljna ofanziva Rusije, sada je interesuju ove DVE oblasti!

Vladimir Trapara analizira i kako rat u Ukrajini utiče na Srbiju i situaciju na Kosovu.

Profimedia

Vladimir Trapara, viši naučni saradnika Instituta za međunarodnu politiku govorio je između ostalog o ratu u Ukrajini, ukrajinskoj ofanzivi ali i mogućem odgovoru Vladimira Putina. On je objasnio i kako kako rat u Ukrajini utiče na Srbiju i razrešenje kosovskog pitanja.

On je u “Uranku“ na televiziji K1 rekao da je preterano reći da smo na bojnom polju, ali da je tačno da smo kolateralna šteta sukoba u Ukrajini. “Zapad želi da Putinu izbije argument koji je potezao i oko Južne Osetije i Abhazije, i koji poteže oko Krima, Donjecka i Luganska. U sklopu konsolidacije svoje sfere uticaja u Istočnoj Evropi, Zapad hoće da reši neka preostala nerešena pitanja na Balkanu radi dugoročne hladnoratovske borbe sa Rusijom koja tek predstoji. Sukob u Ukrajini je izgovor da se vrši pritisak na Srbiju", rekao je on.

Napominje da je Srbija sada u nezgodnoj situaciji, nema na koga da se osloni sa strane, i ostavljena je "1 na 1" sa Zapadom sa kojim mora da pregovara o rešenju. "Sve je trenutno protiv Srbije osim njene želje da optimalno reši ovaj problem. Kada kažem Zapad mislim prevashodno na Ameriku, jer je Evropa u podređenom položaju u odnosu na SAD, ali i na Nemačku koja je na našim prostorima najuticajnija”, rekao je Tarapara.

On je kazao da su, pre nego što je Putin odlučio da krene u invaziju na Ukrajinu, stvari drugačije izgledale.“U okviru evroatlantske zajednice su pucali šavovi, a Rusija je jačala svoj uticaj, sa potencijalom da ga na Balkanu dodatno jača. Time što je uradila, Rusija je sebe isključila iz evropskih pa i balkanskih procesa, i ostavila nas same sa Zapadom. Mi smo slabiji i moramo da se sporazumemo kako znamo i umemo. Moramo naći kompromis i način da naša različita viđenja o tome kako bi balkanski poredak trebalo da izgleda približimo”, rekao je Trapara u “Uranku“.

TV K1/Screenshot 

Prema njegovim rečima Rusiji odgovara da se napravi neka destabilizacija na ovom prostoru koja bi otežala Zapadu da se bori protiv nje u Ukrajini. “Ako Zapadu ne odgovara destabilizacija, onda bi trebalo da uradi sve da do nje ne dođe, ali ako radi na štetu Srbije – to može doneti samo destabilizaciju. I Zapad će morati da učini neke ustupke i kompromis da do te destabilizacije ne dođe, a to će uraditi tako što se neće insistirati na tome da se svaki nesporazum rešava u korist albanske strane. Nadam se da će Zapad pogurati kompromis po pitanju tablica i da će to biti uvod u neko dugoročno rešenje. Ne mogu Albanci da dobiju sve, a mi sve da izgubimo”, rekao je Trapara.

Govoreći o ukrajinskoj kontraofanzivi Trapara kaže da je Rusija jača strana u sukobu i ima mnogo veće resurse da ga nastavi nego što ih ima Ukrajina. “Kada Ukrajina napravi kontraofanzivu, za očekivati je da Rusi još više zagrizu da ostvare svoje ciljeve. Rusija je sada u defanzivi u Ukrajini, a Ukrajinci su iznenadili. Čini mi se da sada sukob ulazi u treću fazu. U prvoj fazi Rusija je okružila Ukrajinu sa tri strane i napala je sa idejom da je efektom šoka natera na predaju. Ako ne - da uspe da uđe u Kijev i osvoji veliki deo teritorije Ukrajine i da tako sama za sebe isposluje rešenje koje joj odgovara. Pošto su videli da to ne može, prešli su na plan B - povukli se sa severnog fronta i krenuli da osvajaju samo ova područja koja su ruskojezična gde vide da bi mogli lakše da održe svoju okupaciju i gde ne bi bilo gerilskog otpora stanovništva koje bi ih lakše prihvatilo. Međutim, posle ove uspešne ukrajinske kontraofanzive vidi se da je to jako udaljeno. Rusija je sada prešla u defanzivu, naterana je na to, i to je vrlo ozbiljan udarac”, rekao je on,

Ističe da je treća faza za koju smatra da će sada nastupiti zapravo ruski plan C, a to je usredsređivanje na Donbas.

Na Donbas i na područje na jugu koje spaja Donbas i Krim. Videćemo dokle će to ići, jer mislim da je Ukrajina iscrpela svoje akcije na istoku. Tamo bi se osim sa ruskom vojskom suočili i sa naoružanim stanovništvom koje je neprijateljski nastrojeno prema Kijevu. Donbas je poseban po tome jer tu živi stanovništvo koje je proruski opredeljeno. Da nije tako Ukrajinci bi još 2014. ili 2015. savladali otpor i tu će pre ili kasnije morati da pregovaraju, čak i ako i budu isterali Ruse sa ostalih okupiranih teritorija. Videćemo kako će se situacija odvijati u Hersonu, tu još ima kapaciteta za ukrajinsku ofanzivu, ali grad ne verujem da mogu da zauzmu. Ulične borbe su težak zadatak. Mislim da Rusi idu na pat poziciju do zime, da zadrže ono što su zauzeli u Donbasu i Zaporožju i delu hersonske oblasti, i onda bi to bila uvertira za ozbiljniju rusku ofanzivu na proleće koja bi bila usredsređena na Donbas. Ali, to je sve vrlo neizvesno”, kazao je Trapara.

Trapara smatra da su izvorno Rusi hteli da izbore za sebe vazalni položaj cele Ukrajine.

“Da nateraju Kijev da se preda i da prihvati ne samo da bude neutralan, nego da prihvati razna druga ograničenja i u unutrašnjim pitanjima. I da priznaju Krim i nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike. Kada se to nije desilo, Rusija je htela da zauzme što veći deo ukrajinske teritorije, a sada se ide ka tome da to što je zauzela u perspektivi bude način da se Ukrajina prinudi da time trguje da bi Rusija obezbedila makar položaj Donbasa. Plan se menja u hodu. Ukrajina je osokoljena i nadaju se da će ruski neuspesi na bojnom polju dovesti do političkih turbulencija u samoj Moskvi, i da će to oslabiti kapacitete i volju Rusa da se bave ratom”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Putinu je rejting porastao na početku rata.

“To je posledica propagande kojom je uspeo da predstavi javnosti da vodi pravedan rat i da lako može da dobije Ukrajinu. Sada se polako situacija menja na njegovu štetu, ali njegov položaj je mnogo stabilniji nego što je bio položaj Gorbačova kada je u pitanju rat u Avganistanu i Jeljcina po pitanju prvog rata u Čečeniji. Obojica su odlučili da se povuku jer im se klimala unutrašnja pozicija. Putin može sebi da obezbedi luksuz da nastavi da vodi ukrajinski rat ali sa smanjenim kapacitetom, da budu u defanzivi do proleća, do neke nove ofanzive ograničene na Donbas. Ukrajinski napad na Krim bi bio napad na teritoriju Rusije i to bi bilo potpuno druga priča, tu bi Rusi mogli da mobilišu vojsku da brane svoju teritoriju. Putin će mešati karte, smenjivaće verovatno oficire, načelnike službi... Već je to radio, videćemo”, rekao je on.

(MONDO)