Magla, ne može da bude posledica zagađenja, ali uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.
Beograd je danima u crvenoj zoni, među najzagađenijim gradovima sveta, a prema rečima klimatologa Vladimira Đurđevića smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela.
Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.
Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar.
"U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji, poraste i koncentracija zagađenja. I kada se pomešaju magla i zagađenje, napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, kad smo u gradu živimo u smogu, a ne u magli", naglašava Đurđević.
Navodi da je glavni faktor za zadržavanje magle slab vetar.
"Pojačavanje temperaturne inverzije bude potpomognuto time da je vetar slab. Kada imamo pristojnu temperaturnu inverziju, postoje pogodni uslovi da se taj niži sloj atmosfere stanji i da dođe do porasta koncentracija zagađujućih materija i pojave magle", napominje Đurđević.
U magli, ističe, ne može da pada kiša, ili su to neke kiše slabog intenziteta.
"Kada imamo pravu kišu, ona ispira zagađenja iz vazduha, a najbolji čistač u Beogradu je košava. Taj jak vetar omogućava da se prizemni vazduh meša sa vazduhom na visini koji je čist i tako se smanjuje koncentracija zagađenja u prizemlju", kaže klimatolog. Zagađenje je, naglašava, vidljivije zbog magle.
"Prepoznavanje zagađenja u magli je njena boja. Što je čudnije boje – žućkastija, zelenkastija, sivkastija – ima više zagađenja u magli", ukazuje Đurđević.
Dodaje da ne bi trebalo da očekujemo neke značajnije promene sa temperaturnim inverzijama. To je fenomen koji će ostati manje-više u okvirima koje danas imamo.
Kada se može očekivati sneg
Đurđević kaže i da će u narednih nekoliko dana malo pasti temperatura.
"Imaćemo nešto hladnije vreme, ali to će biti u granicama normale za ovo doba godine. Prema trenutnim prognozama, prve dve nedelje novembra temperature će biti u proseku za ovo doba godine, možda tek u drugoj polovini novembra možemo očekivati neko značajnije zahlađenje koje će malo podsećati na zimu", kaže Đurđević.
Ističe da u naredne dve nedelje ne bi trebalo da imamo značajnih padavina, posebno ne sneg.
"Snega će možda biti tek krajem novembra, ali prema prognozama se ne vidi da je to izvesno", zaključio je Đurđević.
(MONDO/RTS)