Istoričar prof. dr Čedomir Antić je govoreći o Slobodanu Miloševiću rekao da je on od 1992. do 2000. godine teško šta mogao da izbegne.
"Ušao je već u taj žrvanj i pokušavao je da odbrani što se odbraniti može. Miloševiću treba zamerati unutrašnju politiku ali što se tiče spoljne politike i ratne politike on j enju vodio kako je mogao. Milošević je imao veliki talenat za taktičke stvari a strateške stvari ga nisu zanimale. Nije verovao ni u šta. U toj igri politike je žrtvovao i sebe i svoju porodicu", rekao je prof. Antić u emisiji "LIČNO sa Petrom Latinovićem".
A da li bi se nešto promenilo da se Milošević povukao 1992. kada su mu to nudili.
"Već je bilo kasno. Da se on eventualno tada povukao mi bismo doživeli sudbinu Rusije. Srbija bi ostala sama. Pritisak je bio ogroman. Pogledajte izjavu hrvatskog politikologa Krisa Cvijića koji je živeo u SAD i Engleskoj koji je još 1991. rekao da Srbija treba da plati za prošlost i da mora da prihvati da je sada promenjen odnos snaga u svetu", rekao je prof. Antić.
Prema njegovim rečima postoje tri zemlje koje su imale sličnu sudbinu – Rusija, Jermenija i Srbija.
"Mi danas vidimo da su sve prošle gore od Srbije. Rusija je uspela da se obnovi zahvaljujući energentima. Ali položaj u kome je ona danas, ona je u 1991. Pa zar nije bolje da je 1991. dok je sve bilo sveže izborila neke polazne osnove i odredila nama neki oslonac. Jermeni su radili ono što bih i ja radio da su me pitali – puna srca iskreno objaviš šta želiš i to zaposedneš. Ali evo posle 30 godina su izgubili skoro sve. Danas ih Rusija drži nekako iznad vode. Postoji mogućnost da ta država nestane kao entitet ili da je preuzmu Amerikanci pa da bude neki bastion prema Rusiji. I da više nikome ne služi tamo osim Americi", rekao je prof. Antić.
On napominje da Miloševiću treba zameriti to uverenje da ništa ne treba menjati i to što je duboko je podelio narod.
"On 1988/89. ulazi sa nekim delimičnim promenama. On je treća generacija birokrata iz komunističkog režima a ima srce čoveka koji je u prvoj. To je jedan paradoks koji ga je skupo koštao. On sam ima određene unutrašnje probleme, ti unutrašnji problemi ga vode ka tome da se neprekidno poigrava sa smrću i sa propašću. Možda su ti ljudi nekad i potrebni, kao što je Karađorđe bio jako brutalan. U teškim situacijama brutalni ljudi vladaju. Ali sigurno da je Milošević 1989/90. godine mogao da započne neke promene koje bi Srbiji popravile položaj. Sigurno da nije morao da insistira na nekim stvarima kao što je društveno vlasništvo koje je dovelo do dublje pljačke", rekao je prof. Antić.
Razmišljajući u domenu alternativne istorije prof. Antić navodi nekoliko varijanti šta je moglo da se desi.
"Zamislimo da je Vuk Drašković zauzeo vlast 1990. godine. Mi imamo alternativu tome u Gruziji, tamo je jedan pisac zauzeo vlast. Na kraju se sukobio sa svima pa i sa dubokom državom u Gruziji i njega su ubili. I onda je došao neko koga niko nije očekivao a to je Ševarnadze. I on će ostati tamo skoro 13-14 godina. Ili zamislimo da je Zoran Đinđić došao na vlast tada. Đinđić je 1991/92. mlad čovek. On ima 38-39 godina. Nema iskustvo. Mnogo je izglednije da je recimo Milošević umro od srca, što se nažalost dešava ljudima sa 50 godina, pa da je 1988/89. umesto njega ostao Ivan Stambolić. Tu bi došlo samo do raspada sistema i verovatno bi Srbija devedesete godine provela oko toga da li da Vojvodina i Kosovo budu u konfederaciji ili da budu odvojeni od nje", rekao je prof. Antić.
(MONDO)