General kanadske vojske Vejn Ejr u ekskluzivnom intervjuu za CBS News prekinuo je ćutanje i prvi put javno progovorio o sukobu njegovih vojnika sa hrvatskim snagama 1993. u bitci za Medački džep. U Kanadi je ova bitka poznata i kao "zaboravljena bitka“.
Pre trideset godina kanadski vojnici u mirovnoj misiji borili su se u žestokoj bitci protiv hrvatskih snaga u blizini sela Medak u bivšoj Jugoslaviji. Pripadnici vojske obeležili godišnjicu bitke kod Medačkog džepa skromnom ceremonijom u Otavi. Ova žestoka bitka koja je vođena u septembru 1993. gde su se kanadski vojnici borili protiv hrvatskih snaga u bivšoj Jugoslaviji predstavlja značajno nasleđe za kanadske vojnike ali i za samog generala Ejra.
General Vejn Ejr, načelnik štaba odbrane, predvodio je izviđačku jedinicu koja je otkrila i dokumentovala masakr civila i užase etničkog čišćenja u regionu. Misija je zauvek promenila lice kanadske mirovne misije i do danas oblikuje Ejrove odluke. U bitci, koja je besnela tokom osam dana, ranjena su četiri kanadska vojnika. Istoričari kažu da je 16-satna vatreni okršaj između hrvatskih trupa i čete koja je bila u sastavu 2. kanadskog bataljona u tom trenutku bila najveći sukob koji su Kanađani vodili još od Korejskog rata. Izvestan broj hrvatskih vojnika je navodno ubijen u tom sukobu. Pre nego što je progovorio za CBC News, Ejr nikada nije javno govorio o tom iskustvu. On i njegov izviđački vod bili su na ivici vatrene borbe dok se odvijala. Kasnije su se uputili u selo Lički Čitluk, koje je bilo sravnjeno sa zemljom i gde je otkriveno čak 16 unakaženih leševa civila.
"Bilo je nadrealno, pretpostavljam da je to najbolja reč koja može da opiše celu situaciju“, rekao je Ejr, dodajući da su scene smrti i razaranja imale dubok uticaj na njega kao mladog kapetana koji je tek započeo svoju karijeru. "Bio sam previše zauzet da bih bio ljut (u to vreme). Bio sam previše zabrinut zbog svega što se dešavalo."
Pod vatrom hrvatske artiljerije, kanadske trupe pokušale su da izgrade utvrđeni položaj na mestu koje su zauzeli Srbi koji su pokušavali da formiraju otcepljenu republiku u toj oblasti. Kanadske i francuske snage UN uzvratile su vatru. Hrvatski komandant brigadni general Rahim Ademi, pristao je na prekid vatre i obećao da će se povući kada njegove trupe nisu bile u stanju da se izbore sa mirovnim snagama. Sledećeg dana, 16. septembra 1993. bio je oblačan i siv dok su kanadske trupe, uključujući Ejra, krenule da sprovedu prekid vatre. Zadržani su na jako utvrđenoj barikadi ispred Medaka.
“Išli smo napred do hrvatske blokade i mogli smo da čujemo pucnjavu. Čuli smo da nešto gori“, rekao je Ejr. „Prijavili smo da verujemo da je u toku etničko čišćenje.”
Na improvizovanoj konferenciji za novinare, kanadski komandant potpukovnik Džim Kalvin optužio je Hrvate da nešto kriju.
“Konačno oko 18:00 te noći… prošli smo kroz blokadu puta. Kažem vam da je to bilo prilično zastrašujuće vreme“, rekao je Ejr, koji je stajao van dometa kamere kada je Kalvin govorio novinarima. Kratka vožnja seoskim putem dovela je Kanađane u situaciju kao da su u vrelom kazanu. „Svaka zgrada u tom selu je bila u plamenu. Dim i plamen je nešto što nikada neću zaboraviti. Na zemlji su bile razbacane stotine pari hirurških rukavica koje su korišćene. Hrvati su se otarasili dokaza o mrtvima."
Ali Kanađani su stigli pre nego što je svo čišćenje završeno. Pored puta je oko 70 hrvatskih vojnika posmatralo njihov dolazak. Ejr se seća da su se smejali Kanađanima.
“Tokom narednih nekoliko sati, otkrili smo brojna tela“, rekao je Ejr. „Ali kažem vam – miris, miris je nešto od čega su mi bile potrebne godine da se oporavim. Svaki put kada bih osetio miris... vatru na drva, logorsku vatru, to bi me odmah vratilo u taj trenutak.“
U selu i okolini nije pronađen nijedan živ srpski stanovnik. Kanađani su se bavili katalogizacijom užasa koje su otkrili — bili su todokazi koji će kasnije biti predati Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Ademi, glavni hrvatski komandant u regionu, optužen je 2001. godine i optužen za zločine protiv čovečnosti. Na kraju je oslobođen. Hrvatski vojnici imaju drugačiju verziju bitke i do danas insistiraju da su pucali tek nakon što je na njih otvorena vatra. Oni su takođe negirali upotrebu teškog naoružanja, poput artiljerije i tenkova. Ejr je rekao da je godinama razgovarao sa hrvatskim vojnicima; Hrvatska je sada deo NATO-a. Rekao je da su se složili da se ne slažu.
Podsećanja radi u zločinima hrvatske vojske u Medačkom džepu, ispod Velebita, ubijeno 88 Srba - 46 vojnika, šest policajaca i 36 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, dok je među žrtvama bilo i 17 žena, navodi Dokumentaciono informacionom centru "Veritas". "Veritas" ukazuje da je Hrvatska vojska u agresiji na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, pljačkala, palila, rušila kuće, ubijala i masakrirala civile, vojnike i policajce.
BONUS VIDEO:
(MONDO)