Prema podacima APR-a, u Srbiji je registrovano 31 obućarska radnja, ali samo 12 ih je aktivno.
Obućarska industrija u Srbiji je u velikom problemu. Agencija za privredne registre navodi da je teže prebrojati zatvorene obućarske radnje nego aktivne, što ukazuje na izazove s kojima se suočava ova grana zanata.
Milenko Božić, frizer po struci koji je nasledio očevu obućarsku radnju, postao je veoma vešt u obućarskom zanatu. On uspeva da obnovi stare cipele i obuću na način koji zadržava sentimentalnu vrednost za mnoge klijente koji dolaze kod njega. Iako je radnja popularna, lista čekanja za popravke je dugotrajna - čak i do mesec dana.
Milenko je izrazio zadovoljstvo kada uspe da popravi cipele za koje klijenti misle da su nepopravljive. Međutim, iako ima puno posla, teško pronalazi kvalifikovane radnike. Iako je pet puta postavljao oglase za posao, samo je jedan 78-godišnji majstor za obuću odgovorio na oglas.
Osim nedostatka radne snage, postoji i nedostatak interesovanja mladih za obućarski zanat. Tehnička škola za dizajn kože ima prazan kabinet za obućare već četiri godine, jer je jako mali broj učenika zainteresovan za ovaj zanat. Direktor škole naglašava da uslovi za obućare nakon završetka školovanja su dobri, ali nedostaje interesovanje učenika.
Prema podacima APR-a, u Srbiji je registrovano 31 obućarska radnja, ali samo 12 ih je aktivno. Kod Milenka na Dorćolu, lista čekanja za popravke je dugotrajna, što ukazuje na potrebu za obućarskim uslugama i nedostatak radne snage u ovoj industriji.
Bonus video:
(Informer, Mondo, I.L.)