Javnost je pomno pratila konstituisanje Skupštine Srbije, a sada iščekuje ime novog mandatara i sastav buduće vlade, pred kojom će u 2024. biti mnoge važne odluke, kako na globalnom nivou poput rešavanja situacije na Kosmetu i našeg daljeg puta ka EU, do onih "običnih" koje se tiču funkcionisanja ljudi u svakodnevnom životu.
I dok čekamo da vidimo kako će izgledati novo ruho srpske političke scene, neke veoma važne odluke sačekaće glavne aktere odmah po preuzimanju dužnosti. Naime, veoma brzo trebalo bi "preseći" oko:
- najavljene potpune zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima i na mnogim javnim mestima,
- povratku obaveznog služenja vojnog roka
- uvođenja rodno osetljivog jezika oko kojeg se mesecima lome koplja
- zabrane uvoza polovnih automobila sa normama Euro 3 i Euro 4
Reč je o temama koje se tiču velikog dela stanovništva i uticaće na našu svakodnevicu, a već su duboko podelile srpsku javnost.
Zabrana pušenja
ANKETA - ŠTA NAŠI SUGRAĐANI KAŽU O "ELIMINACIJI" DUVANSKOG DIMA!
Aktuelna ministarka zdravlja Danica Grujičić nije krila nastojanje da za vreme njenog mandata uvede potpunu zabranu pušenja u ugostiteljskim i drugim zatvorenim objektima, ali i na mnogim javnim mestima na otvorenom. U toj nameri najdalje se i stiglo, a prema njenim rečima, predlog zakona kojim se potpuno zabranjuje pušenje na javnim mestima - kafićima, restoranima, barovima, stadionima, autobuskim stajalištima "prošao" je resorno Ministarstvo zdravlja i prosleđen je ostalim ministarstvima na usaglašavanje. Tu se, bar za sada, stalo.
Procedura nalaže da tek nakon što dobije saglasnost ostalih resora kreće javna rasprava, zatim dokument usvaja Vlada Srbije i na kraju parlament. Podsetimo, istraživanja su pokazala da 75 odsto stanovništva podržava takvo zakonsko rešenje, dok statistika kaže da u Srbiji puši oko 32 odsto odraslih građana. Javna debata, baš poput navedenih procenata odražava svu različitost mišljenja o ovoj temi.
Ministarka Grujičić je u više navrata pozvala građane da pritisnu Ministarstvo finansija koje se, kako je naglasila, "stalno vadi" da od akciza na cigarete država zarađuje, čime je samo potkrepila glasine da se donošenje ovih promena smišljeno prolongira.
Uprkos tome, navela je da će zakon biti usvojen upravo ove 2024. godine, a on bi se, između ostalog, odnosio i na elektronske cigarete.
Obavezan vojni rok
Anketa - Vojni rok
U Srbiji se već godinama priča o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka, ali se poslednjih meseci otišlo korak dalje pošto je Generalštab VS u januaru zvanično pokrenuo tu inicijativu. Do 1. maja ova institucija zajedno sa Ministarstvom odbrane trebalo bi da dostavi predsedniku Aleksandru Vučiću sve predloge modela obaveznog služenja vojnog roka nakon čega će zajedno doneti konačnu odluku. Zbog toga se ne očekuje da vojna uniforma bude obavezna pre početka ili sredine 2025. godine.
Kako stvari sada stoje, obavezni vojni rok trebalo da se sastoji iz dva dela i da traje tri meseca. Ideja je da obuka bude iz dva dela - teorijska i praktična:
- Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, ABH odbranu
- Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu
Po sadašnjem zakonu, obavezni vojni rok bi služili svi muškarci mlađi od 27 godina, mada je ranije bilo moguće "odlaganje vojske" do 30. godine. Prigovor savesti na služenje vojnog roka i dalje će biti moguć s tim što bi "civilna vojska" drugačije izgledala.
"Ne mislim da oni koji se pozovu na prigovor savesti, treba da idu u obdaništa. Ako imate pravo da istaknete prigovor savesti, to je za nošenje oružja, to nije za život u kasarnskim uslovima" - rekao je ministar Vučević.
Kako se moglo čuti, oni koji bi izrazili "prigovor savesti" takođe bi kao i svi drugi bili raspoređeni po kasarnama, samo ne bi imali dodir sa oružjem. Takođe, imali bi duplo duži vojni rok, a to znači najmanje šest meseci.
Rodno (ne)osetljivi jezik
Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebao bi u celosti da stupi na snagu 1. juna 2024. godine, iako je usvojen tri godine ranije. Javnosti najinteresantniji i najintrigantniji deo je onaj o upotrebi rodno osetljivog jezika. Baš kao i te 2021. godine kada je usvojen, deo zakona i danas deli Srbiju na dve strane. S jedne se nalaze oni koji su za upotrebu rodno osetljivog jezika, s druge strane oni koji su protiv.
A najveće nesuglasice vezane su za „prevođenje“ zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski, pa bi od 1. juna i zvanično trebalo da imamo atašeicu (ataše), vodičicu/vodičkinju (vodič), vatrogaskinju/vatrogasilju (vatrogasac), žetelicu (žetelac), uz pojmove na koje smo odavno navikli poput profesorica/profesorka, doktorica/doktorka, ministarka, premijerka, advokatica.
Kako stoji u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, rodno osetljivi jezik treba da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, licencama, ali i u medijima koji su kao sredstvo javnog informisanja dužni da počnu sa primenom istog. Za nepoštovanje odredbi 37 i 44 zakona biće kažnjeni organi javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.
Zaštitnik građana je krajem februara najavio da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika, a sve se glasnije čuje stav onih koji smatraju da bi buduća vlada Srbije trebalo da povuče Zakon.
Međutim, nakon Pašalićevog postupka, reagovalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je predložilo zakon, navodeći "da je Zaštitnik građana Zoran Pašalić učestvovao u donošenju tog zakona 2021. i da tada nije imao primedbe". Kako dodaju, "nije reagovao ni 2023. kada su se zahuktale diskusije u javnosti o primeni rodno osetljivog jezika".
Onaj ko jeste reagovao su Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva, pojedine desničarske stranke, ali i Savet za srpski jezik, nezavisno telo pri Vladi Srbije koje je najavilo da će novoformiranoj Vladi preneti preporuku i stav da se ukinu sve lingvističke odredbe iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti jer su napisane bez konsultovanja relevantnih institucija.
U "problemu" su i izdavači školskih udžbenika koji još uvek čekaju smernice o tome kako bi knjige i nastavna sredstva trebalo da izgledaju po pitanju upotrebe rodno osetljivog jezika, ali i ovo pitanje moraće da bude rešeno do 1. juna 2024. godine.
Zabrana uvoza auta sa Euro 3 i 4 motorom
Uprkos najavama da će zabrana uvoza polovnih automobila sa normama Euro 3 i Euro 4 postati važeća 1. januara 2024. godine, to se nije dogodilo. Uredba koja bi regulisala ovo pitanje još uvek nije usvojena, a dok je trgovcima polovnjacima ovo pitanje "biti ili ne biti" forme, deluje da za sada nema odgovora nadležnih državnih institucija.
Prema podacima koje je objavila Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, više od polovine uvezenih polovnih automobila u 2023. godini imali su Euro 3, odnosno Euro 4 motor. Tačnije, od ukupnog broja uvezenih vozila čak 55,4 odsto je onih sa motorima koji ispunjavaju Euro 3, odnosno Euro 4 ekološke norme – ukupno 73.051 vozilo.
Pored toga, Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek dopušta uvoz "polovnjaka" proizvedenih do 2010. godine.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić rekao je za Juronjuz Srbija da je takva odluka uvek ekonomsko-politička i dodaje da to što bi eventualno bio zabranjen uvoz ne znači da se ta vozila neće koristiti u Srbiji, jer će se trgovina već registrovanim vozilima te vrste nastaviti. Postavlja se pitanje, šta se onda čeka?
Odluke koje su na budućoj Vladi Srbije po pitanju svih navedenih tema biće propraćene sa velikom pažnjom, a imajući u vidu to da duboko dele srpsku javnost, bez sumnje će i donositi i oduzimati političke poene.
BONUS VIDEO: Anketa - Penzija!
(Mondo/Blic/M. Š.)