Superćelijske oluje koje su se dogodile tokom leta 2023. godine napravile su veliku štetu širom Srbije - padali su kranovi, drveće, a bilo je nažalost i ljudskih žrtava. Klimatolog Vladimir Đurđević je o tom fenomenu govorio za MONDO, a meteorolog Ivan Ristić najavljuje novu seriju takvih oluja u Srbiji predstojećeg leta.
Ristić smatra da će se one dogoditi ponovo u julu ove godine. Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da možemo da ih očekujemo, a što se tiče predviđanja i mera preventive, laže da će se o tome više znati krajem juna.
"Treba pratiti temperaturu mora i okeana pošto će one definisati da li će biti superćelijskih oluja. Recimo, ako krajem juna odemo na Jadransko ili Egejsko more i u vodu uđemo lagano, bez stresa i potrebe da se lagano ugrejemo, i ako temperatura morske vode već tada bude 25-26 stepeni, velike su šanse da će tokom jula biti superćelijskih oluja", rekao je Ristić.
Objasnio je da je granica za superćelijsku oluju određena sa temperaturom mora od oko 27 stepeni Celzijusa. Tokom 2023. godine je temperatura Jadranskog mora dostigla i 29 stepeni početkom jula zbog čega su dve jake superćelijske oluje pogodile Srbiju 13. i 19. jula.
"Već krajem proleća i početkom leta ćemo otprilike znati kako stvari stoje, ali za sada se ne čine dobro pošto je more toplo. Ove godine se nije preterano ni hladilo, a Atlanski okean sada beleži maksimalnu temperaturu ikada. Izvorište golfske struje, blizu afričke obale, je najtoplije ikada i to dodatno podgreva opasnost koja može tokom leta da se desi", dodaje Ristić.
Potom je komentarisao oluje koje su pogodile Srbiju 2023. godine. Najrazornija je bila 13. jula jer je zahvatila pet država i trajala je više od 12 sati, a onda se osvrnuo i na onu od 5. avgusta.
"Tog 13. jula se oluja razvila u Sloveniji i trajala je preko 12 sati, zahvatila je pet zemalja uključujući i Srbiju. Prešla je između 1.200 i 1.500 kilometara. Ova oluja je jedna od najdugovečnijih praćenih u Evropi. Naime, formirala se u jugozapadnoj Sloveniji, nastavila je da se kreće preko istočne i severoistočne Hrvatske, preko južne Mađarske, severne Srbije I preko južne Rumunije, da bi konačno razišla u zapadnom Crnom moru. Ciklon koji se formirao Đenovskom zalivu pomerio se iz severne Italije u Sloveniju i Hrvatsku i nastavio da se kreće dalje ka severoistoku. Tokom prolaska hladnog fronta ovog ciklona preko Jadranskog mora, prikupljena je velika količina vlage koja je bila “gorivo” za razvoj i jačanje oluje. Dobro razvijen sistem oblaka prvo je prekrio zapad Srbije, a zatim se frontalna zona postepeno pomerala ka istoku i pokrila je celu zemlju. Ovo nevreme izazvalo je grad veličine lešnika do veličine teniskih loptica u različitim delovima Srbije", podsetio je Ristić.
Šta su superćelijske oluje?
Superćeije su rotirajući olujni oblaci, sistemi velikih, prostranih razmera i prečnik superćelije se kreće između 20 i 50 kilometara, a može da traje i nekoliko sati. Često su izvor ekstremnih vremenskih pojava kao što su olujni vetrovi, grad, poplave, čak i tornada.
"Glavna razlika između oluje i oluje superćelije je prisustvo smicanja vetra sa visinom. U južnom delu Evrope i širom Balkanskog poluostrva, tokom jula i početkom avgusta 2023. postojali su povoljni uslovi za formiranje ovakvih oluja. Imali smo veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare, koji je 'gorivo' za oluje", objasnio je meteorolog Ivan Ristić.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/A.B.)