Ova priča, koja godinama izaziva popriličnu polemiku u javnosti, počinje 20. maja 2021. godine. Tada republički parlament usvaja Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji, između ostalog, predviđa da nakon tri godine njegove primene, dakle na sutrašnji dan, počinje i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja. I to sve pod pretnjom novčane kazne do dva miliona dinara, odnosno, zatvorske do pet godina.
To da će od sutra u nekom školskom udžbeniku morati da piše „žetelica“ ili što će neko od kolega u intervjuu osloviti sagovornicu iz Odeljenja za vanredne situacije MUP-a kao „vatrogaskinju“, međutim, za sada ostaje, kako bi zluradi rekli, „mrtvo slovo na papiru“.
Nije u fokusu Vlade
Naime, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je bilo predlagač Zakona u rodnoj ravnopravnosti a čiji deo je i primena rodno osetljivog jezika, objašnjavaju da u teoriji jeste tako, ali u praksi, koja zakonski treba da važi od 20. maja 2024. godine, zapravo nije. "Upotreba rodno osetljivog jezika jeste zakonska obaveza, ali da bi ona u navedenim oblastima funkcionisala u praksi, potrebno je da ministarstva nadležna za te oblasti donesu određene podzakonske akte. Ta podzakonska akta još nisu ni u proceduri i koliko smo videli u ekspozeu nove Vlade to nije u fokusu, tako da ostaje pitanje kada će praktična primena rodno osetljivog jezika početi u praksi, iako bi po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti trebala da počne", potvrđuju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Podsećaju, takođe, da je ovo Ministarstvo organizovalo više događaja u susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika, te da je ministar Tomislav Žigmanov rekao u junu 2023. da jezik predstavlja “živu materiju” i da je kao takav “podložan promenama, kao i usklađivanju sa društvenim tendencijama”.
Dakle, da bi ono što je predviđeno u teoriji zaživelo u praksi, na potezu su, u vezi realizacije neophodnih podzakonskih akata, ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, te informisanja i telekomunikacija s obzirom na to da rodno osetljivi jezik treba da se koristi u školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama, licencama i medijima.
I atašeica i vodičica
A šta je to rodno osetljiv jezik oko kojeg se lome tolika koplja i koji je za obaveznu zakonsku primenu, zbog nedostatka dodatnih pravnih akata, još na “čekanju”? Široj javnosti poznat je kroz “prevođenje” određenih zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski, odnosno, upotrebi ženskih oblika za pojedine profesije i titule. Tako smo, pored imenica koje nisu “strane” i već imaju široku upotrebu ne samo u formalnom govoru kao što su ministarka, profesorka ili advokatica, po prvi put čuli za “atašeicu” (ataše) ili “vodičkinju” (vodič).
Od kako je Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen, ali i pre toga, na samu ideju korišćenja rodno osetljivog jezika protivan stav su imali pojedini stručnjaci za jezik, deo akademika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), stranke i organizacije desničarske provenijencije, kao i Srpska pravoslavna crkva (SPC).
Dok je profesor dr Sreto Tanasić iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika imao naučno objašnjenje “da srpski jezik nije diskriminatoran prema bilo kojim osobama, pa ni prema osobama ženskog pola, pošto ima svoje mehanizme za davanje informacija u tom pogledu i da se nikad ne može dovesti u nedoumicu o kom polu osobe je reč”, SPC je u svom negativnom stavu prema rodno osetljivom jeziku bila mnogo oštija.
"Pod plaštom uklanjanja takozvanih rodnih stereotipa nameće (se) promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini, promovišu se ideologija, politika i praksa LGBTQIA+", bilo je navedeno na sajtu SPC o ovoj temi.
I za i protiv
Protiv je bio i Savet za srpski jezik, nezavisno telo pri Vladi Srbije, koje je, šta više, najavilo je novoj Vladi predložiti izmenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i to u delu u kojem se propisuje upotreba rodno senzitivnog jezika. Da li je takav predlog izvestan i već u kabinetu premijera Miloša Vučevića, pa zbog toga nadležna ministarstva nisu pripremila potrebne podzakonske akte, ostaje da se vidi.
S druge strane, u prilog određenim promenama jezika, kako bi on bolje gramatički funkcionisao, svojevremeno je govorio pokojni čuveni lingvista i akademik Ivan Klajn."Prigodan primer u tom smislu je da je „psiholog nešto rekla detetu“, gde uočavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci" - smatrao je Klajn.
Spisak titula postoji
Taj spisak zvanja, zanimanja i titula ženskom rodu, inače, postoji u Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika koji je objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, a koji se oslanja na delo „Rod i jezik“ koji je napisala profesorka Svenka Savić sa grupom lingvistkinja još 2009. godine.
Između napisane teorije i (za sada) nesprovedene prakse, suština je po rečima Bobana Arsenijevića, profesora lingvistike na Univerzitetu u Gracu, da sama upotreba rodno osetljivog jezika ne može mnogo uticati na ravnopravnost žena i muškaraca u društvu.
"Neravnopravnost žena se ne sastoji u manjoj vidljivosti u jeziku, već u mnogo jače vrednosnim predstavama – slabija, manje inteligentna, manje sposobna, manje hrabra. Ako društvo nije spremno da iznese sprovođenje nekog zakona, on neće živeti, osim simbolično. A spremnost se postiže promenom sistema i sadržaja obrazovanja, promenom kulturnih sadržaja i kulturnog ambijenta, kulturne politike" – izjavio je svojevremeno za Slobodnu Evropu profesor Arsenijević.
BONUS VIDEO: SPASLI ŽENU OPERACIJOM NA KOJU SE NIKO NE USUĐUJE! Vođa tima lekara otkriva šta je bilo NAJTEŽE, hirurzi u inostranstvu U NEVERICI
(Mondo/Blic/M. Š.)