Smerovi na fakultetima koji vode do profesure u osnovnim i srednjim školama pali su na dno interesovanja i ovogodišnjih maturanata, pokazuju preliminarni rezultati prijavljenih kandidata! Ovo je trend koji postoji već godinama, a stručnjaci upozoravaju da je Srbija u ogromnom deficitu sa nastavnicima srpskog jezika, matematike, hemije i fizike!
Što bi se reklo, ako se ovako nastavi, a nećemo, nažalost, dugo čekati na to - biće dovoljno da neko zna celu azbuku pa da predaje deci, jer neće imati ko! Eto, toliko je dramatično. Zaista.
A pitanje svih pitanja je kako da se izađe iz ove bule, kako da nam se ne pišu ovako crni scenariji za obrazovanje, koje je jedan od osnovnih stubova svakog društva. Za grupu srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu prijavila su se svega 23 kandidata, a planirana su 83 budžetska i 17 samofinansirajućih.
Prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekanka, napominje da su ovo preliminarni rezultati, te da će precizni podaci biti poznati tek kada se u subotu završi prijavljivanje. Međutim, ističe da svakako postoji negativan trend upisa nastavničkih smerova kako na Filološkom, tako i na drugim fakultetima.
"Malo je onih koji danas žele da budu nastavnici, a to je zbog malih plata, zbog položaja nastavnika, kao i zbog neuvažavanja nastavnika u društvu. Nastavnike su počeli da tuku maltene na dnevnom nivou. Pored toga što imaju male plate, oni nisu uvaženi i zatrpani su administrativnim poslovima" - kaže dekanka Filološkog i ističe da je sa predstavnicima Ministarstva prosvete u decembru prošle godine dogovoreno da oni naprave obračune i da se tačno zna koliko ljudi nedostaje i projekciju koliko će tek faliti. To još uvek, kaže, nije urađeno.
I Poljoprivredni ima negativni trend
Živković: Imaćemo problem kao u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj
Problematično je i na Poljoprivrednom fakultetu, gde se, primera radi, na smer za prehrambenu tehnologiju zasad prijavilo 85 studenata, a gde ima ukupno 240 mesta, od čega 200 budžetskih. Prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da je ovakav negativni trend već godinama.
"Deca se usmeravaju tamo gde očekuju da će bolje da prođu. Međutim, pitanje je da li je to realno i da li su svi sposobni za to. Što se poljoprivrede tiče, ona je suštinski važna za državu i trebalo bi da se radi na tome da se popravi opšti negativan narativ o njoj. Bugarska, Rumunija i Mađarska su već ušle u jako veliki problem sa stručnim kadrom, a plašim se da uskoro to možemo očekivati i kod nas".
"Već nema profesora matematike, hemije, fizike... Ni po Beogradu, a kamoli po manjim mestima. A, naravno, i srpski je jako ugrožen" - kaže, dodavši da je činjenica i da je dece u ovoj generaciji koja sad upisuje fakultete, zbog negativnog prirodnog priraštaja, za devet odsto manje nego prošlogodišnje. Dovoljno prijavljenih kandidata nema ni na Matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je predviđeno 205 budžetskih i 45 samofinansirajućih, a prijavio se 141. To je 109 kandidata manje nego što je predviđeno i potrebno.
Ne samo da postoji manjak nastavnog kadra već je i kvalitet onih koji dolaze za nastavnike matematike sve lošiji, kaže zprof. dr Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu.
"Ako želite da imate jake kadrove, morate da uradite tako da sve bude podređeno njima, da imaju razne beneficije... Prva stvar je plata. Druga - status. A umesto da budu glavni, nastavnici su maltretirani od strane roditelja, dece i države, koja ih opterećuje administracijom i popunjavanjem formulara" - kaže prof. Rakić i dodaje da bi plate trebalo da budu između 1,3 i 1,5 prosečne plate, a kod nas je to sada 0,9.
"Plate treba povećati za više od 50 odsto. Na nivou Srbije već fali 1.000 nastavnika matematike i informatike, a do pada interesovanja je došlo i zbog IT sektora, gde su početničke plate 2.000 evra. To je više nego što prima i redovni profesor Beogradskog univerziteta", zaključuje Rakić.
BONUS VIDEO:"RODITELJI OBILAZE NASTAVNIKE I IDU KOD DIREKTORA DA IH TUŽE" Profesorka: Ne pamtim da me je neko pitao da li mu dete ima problem
(Mondo/Kurir/M. Š.)