Turisti iz Srbije već su masovno krenuli ka omiljenim letnjim destinacijama, Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Italiji.. Neki su se odlučili za avionski prevoz, drugi za autobuski preko agencija, dok će treći krenuti u sopstvenom aranžmanu privatnim kolima.
Aleksandar Seničić, iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) navodi da naši turisti i dalje najviše putuju autobusima posredstvom turističkih agencija.
"Za Grčku, koja je glavna destinacija, ima oko 65 odsto autobuskih aranžmana i 35 odsto ljudi putuje sopstvenim prevoz, dok je avion u jako malim brojkama izbor. Razlog je što oni imaju ograničene kapacitete, 120 sedišta u jednom avionu i ne može dnevno da leti pet aviona, a autobusa, koji imaju 50-60 sedišta, može da krene pet – šest ili deset na dan", ističe Aleksandar Seničić, prvi čovek Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA).
Računajući troškove putovanja za benzin (automobil koji prosečno troši šest litara na 100 kilometara) i putarine, došli smo do toga da je najjeftinija vožnja iz naše polazne tačke (ovom prilikom smo izabrali Beograd) do Herceg Novog, koja bi koštala u oba pravca samo 112 evra, zatim Budve 121 i Drača u Albaniji - 161 evro. Na drugoj strani, najskuplje putovanje bi bilo do Antalije (Turska) oko 375 evra. Ali oni koji se plaše leta avionom i to su spremni da plate.
Crna Gora
Do dve najpopularnije destinacije u Crnoj Gori turisti često idu privatnim automobilima. Ipak, iako su ovo najkraće i najjeftinije destinacije za putovanja, nisu i najkomfornije za vozače jer je najmanje vožnje auto-putem. Brza saobraćajnica u Srbiji postoji samo od Beograda do Čačka (Pakovraće, 560 dinara u jednom pravcu), dok su Crnogorci na svojoj teritoriji izgradili tek deonicu dugu 40 kilometara (3,5 evra u jednom pravcu).
Najbrži put do Budve vodi preko Prijepolja, Bijelog Polja, Kolašina i Podgorice, dok oni kojima je konačna destinacija Herceg Novi mogu da biraju i put preko BiH - kroz Goražde, Gacko, Trebinje.
Grčka
Do omiljenih turističkih mesta na Halkidikiju, bez obzira da li su smešteni na Kasandri ili Sitoniji, u proseku ima nešto više od 700 kilometara. A godinama unazad do njih imate skoro kompletan auto-put, kako kroz Srbiju, Severnu Makedoniju, tako i kroz Grčku.
Do obe destinacije vas očekuje po 3.440 dinara putarine na srpskoj deonici auto-puta (putarina Beograd - Preševo), kao i 8,5 evra na pet naplatnih rampi u Severnoj Makedoniji (17 evra u oba pravca).
Treba znati da je u Grčkoj najskuplji benzin, trenutno oko 1,9 evra za litar, na ostrvima i više, u odnosu na 1,35 u Severnoj Makedoniji.
Do Grčke imate i alternativnu varijantu preko Bugarske, koju ponajviše koriste oni kojima je konačna destinacija Tasos ili oni koji kreću iz Niša, Pirota i okoline. Ipak, ovde je kvalitet puteva nešto lošiji, dok će vas putarina kroz Bugarsku koštati 15 evra (mesečna vinjeta).
Hrvatska/Italija
Koju god od destinacija da izaberete, u Hrvatskoj ili Italiji, moraćete da platite 900 dinara za putarinu od Beograda do Šida i nazad, kao i oko 34 evra za relacije Beograd - Zagreb i Zagreb - Beograd. Do Poreča najbolji put vodi preko Rijeke, a do Trsta i Venecije (poznato letovalište Lido di Jesolo) preko Slovenije. U ovoj zemlji takođe važi sistem vinjeta za koju je neophodno izdvojiti 15 evra i mirni ste narednih nedelju dana, ali s obzirom da se radi o letovanju, izvesno je da će vam trebati mesečna slovenačka vinjeta koja košta 30 evra.
Ukoliko budete putovali u Hrvatsku, Sloveniju i Italiju, moći ćete da prištedite malo novca tako što ćete gledati gde točite benzin. Naime, rezervoar od 50 litara u Sloveniji će vas koštati 72,5 evra, a u Italiji 20 evra više.
Bugarska
Nešto manje troškove možete da očekujete ako planirate letovanje u nekoj od popularnih bugarskih destinacija - Sunčevom Bregu ili Zlatnim Pjascima. Reč je o razdaljinama od nekih 850 kilometara.
Od Beograda do Dimitrovgrada je za putarinu potrebno izdvojiti 1.510 dinara u jednom pravcu, a u Bugarskoj takođe važi sistem vinjete koja košta osam evra za sedam dana, odnosno 15 evra za ceo mesec. Što će vam realno biti potrebno za povratak.
Albanija
Albanija je poslednjih godina sve popularnija destinacija za srpske turiste, možda i zbog toga što je, na primer Drač, udaljen tek nešto više od 600 kilometara. Pod uslovom da ste spremni da vozite preko Kosova i Metohije, tačnije “kroz” Prištinu i Prizren do Albanije.
U tom slučaju morali biste da platite samo nešto više od 1.000 dinara u jednom smeru putarine do Niša i oko pet evra u Albaniji. Druga opcija vam je nešto duža (650 kilometara), preko Novog Pazara, Peći i Prizrena, dok bi treća bila najduža (762 km), ali biste umesto preko Kosova i Metohije putovali preko Severne Makedonije potezom Skoplje - Tetovo - Ohrid - Elbasan - Tirana - Drač.
Turska
Konačno, iako mnogi misle da je putovanje kolima do Turske mučenje, popriličan je broj onih koji se ipak odlučuju da baš na ovaj način krenu u svojevrsnu avanturu. Sa nekoliko pauza, i uz manja zadržavanja na granicama (srpsko-bugarska i bugarsko-turska), od Beograda do Antalije može da se stigne za 18 do 20 sati.
Od Beograda do Dimitrovgrada je za putarinu potrebno izdvojiti 1.510 dinara u jednom pravcu, u Bugarskoj će vam trebati 15 evra za mesečnu vinjetu, a u Turskoj 30-35 evra za putarine i mostarine u oba pravca. Prednost putovanja kolima u Tursku je znatno jeftiniji benzin, mada je i on poskupeo u odnosu na prošlu godinu i trenutno je litar 1,15 evra (lane bio ispod evra), ali i prilika da na primer obiđete Istanbul!
Kako izbeći gužve na granici
Na graničnim prelazima u letnjim mesecima skoro ka svim zemljama dolazi do stvaranja “čepova”, kilometarskih kolona i višečasovnog čekanja koje može poprilično da vam uništi odmor. Zato je dobro da se upoznate sa alternativama koje mogu da vam uštede i vreme, ali i živce tokom putovanja. Pre nego što krenete na put najbolje je pogledati stanje na glavnim graničnim prelazima preko kamera na sajtu AMSS-a, te ako su se na njima već formirale gužve, koristiti alternativne putne pravce i granične prelaze.
Prema Severnoj Makedoniji
U pravcu ka Severnoj Makedoniji glavni prelaz je Preševo - Tabanovci, ali se na njemu stvaraju i najveće gužve. U tom slučaju možda je bolje da se uputite na granični prelaz Prohor Pčinjski - Pelince, gde se gotovo uvek odvija saobraćaj manjeg intenziteta. Da bi stigli do njega, vozači treba da se isključe sa magistralnog puta Vranje-Skoplje na desetom kilometru u selu Davidovac, a potom da prate table sa oznakama za granični prelaz i manastir Sveti Prohor Pčinjski, koji je udaljen 30 kilometara.
Prema Hrvatskoj
Isti savet važi i za put ka Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji. Naime, ako je na Batrovcima gužva, koja ponekad može da potraje i do pet časova, najbolje je da se uputite ka graničnom prelazu Šid, koji je udaljen nešto više od 11 kilometara. Alternativu na putu ka Hrvatskoj, imate i u vidu graničnog prelaza Tovarnik, koji je od Batrovaca udaljen oko pola sata vožnje, odnosno, 14 kilometara.
Prema Crnoj Gori
Prilikom putovanja ka Crnoj Gori, ako je gužva na prelazu Dobrakovo-Gostun, preko koga najviše vozača ide put Jadrana, imate alternativu u vidu prelaza Ranče - Jabuka i Čemerno - Čemerno.
Prema Grčkoj
Prelaz Dojran može biti dobra alternativa tokom jula i avgusta, kada su na Evzoniju najveće gužve. Do prelaza možete doći auto-putem tako što se isključite kod mesta Smokvica i preko mesta Marvinci i Valandovo vozite za Dojran. Od isključenja do graničnog prelaza Dojran, imate nešto više od 33 kilometra ili 40 minuta vožnje.
Od skretanja sa auto -puta do graničnog prelaza Dojran, put vas vodi kroz više naseljenih mesta, uz samo Dojransko jezero, gde možete potražiti prenoćište ili kratak odmor od puta. Duž same obale i sa druge strane puta nalazi se nekoliko ugostiteljskih objekata, gde dobar deo turista iz Srbije tradicionalno noćiva pre nego što nastavi put, budući da se granica između Severne Makedonije i Grčke nalazi na desetak minuta lagane vožnje.
Alternativni prelazi jesu malo rasterećeniji, ali ponekad zadržavanja i čekanja ima i na njima, sve do kraja avgusta kada se bliži kraj leta i kada gužve srazmerno tome krenu da opadaju.
Bonus video:
(Blic, Mondo, I.L.)