Putno osiguranje građanima Srbije nije potrebno u 25 zemalja, a neke od njih su Austrija, Francuska, Holandija i Mađarska.
Pored osnovnih potrepština za put, kao što su odeća, obuća i, pre svega, pasoš i lična dokumenta, kao i novac, poželjno da oni koji putuju imaju i putno osiguranje. Ova stavka ne iziskuje veliki finansijski izdatak, a može da bude veoma korisna kada se nađete negde u inostranstvu. Većina osiguravajućih kuća danas ima mogućnost onlajn kupovine polise, a pre same kupovine na njihovim sajtovima možete izračunati koliko će vas to koštati kada unesete odgovarajuće parametre.
Ukoliko, na primer, uzmemo individualno putovanje u Grčku i letovanje od 10 dana, sa početkom od 15. juna i ukoliko pretpostavimo da osiguranik ima između 19 i 70 godina, za takve parametre osnovni paketi putnog osiguranja uglavnom se kreću od 1.900 do 2.500 dinara. Ovaj paket u većini osiguravajućih kuća pokriva sumu osiguranja u iznosu od 30.000 evra. Sve osiguravajuće kuće imaju i znatno skuplje pakete, koji sa sobom donose više pogodnosti. Međutim, pre kupovine polise, treba dobro proveriti šta sve ona obuhvata, kako ne bi došlo do nesporazuma. Suosnivačica "Be Risk Protected" platforme i glavna urednica magazina "Svet osiguranja" Vesna Lapčić naglašava da bi svi koji kreću na put trebalo da pribave polisu putnog zdravstvenog osiguranja.
"Ona za evropske zemlje košta, oko evro po danu putovanja u zavisnosti od osiguravajuće kompanije. To bi značilo da je za deset dana odmora potrebno izdvojiti oko 10 evra, za pokriće koje obično iznosi oko 30.000 evra", pojašnjava ona.
Lapčić ukazuje na to da cena polise može da zavisi i od starosti osiguranika. Proces nabavke putnog osiguranja je lak, ističe Lapčić.
"Polisa mora da se kupi pre nego što se pređe granica, a gotovo sve osiguravajuće kuće omogućavaju onlajn kupovinu, što znači da je postupak veoma jednostavan. Ukoliko se putuje zajedno sa porodicom moguće je ugovoriti porodičnu polisu, a sa grupom grupnu", objašnjava ona.
Lapčić upozorava da je je važno da svaki putnik detaljno pročita šta njegova polisa osiguranja pokriva, a šta ne pokriva, da ne bi došlo do zabune ukoliko se desi osigurani slučaj. Ona podseća da je naša obaveza da znamo šta smo tačno kupili.
"Osiguranik, ukoliko se desi šteta, zove kol centar koji ga upućuje u bolnicu ili ambulantu sa kojom osiguranje sarađuje i neće morati da plati ništa", kaže Lapčić i pojašnjava da je i ukoliko putnik sam ode u bolnicu moguća refundacija:
"Tada će morati da plati sam, prikupi račune i po povratku svu dokumentaciju priloži osiguravajućoj kući i zatim da čeka refundaciju troškova".
Ona savetuje da je uvek bolje, ukoliko nije hitna situacija, pozvati kol centar osiguravajuće kompanije.
"Broj kol centra se nalazi na samoj polisi osiguranja, a neke osiguravajuće kuće imaju i Viber", dodaje Lapčić.
Šta putno osiguranje obično pokriva, a šta ne?
"Polisa putnog zdravstvenog osiguranja obično pokriva informacije, savete i upućivanje na lekara, kao i troškove lečenja, lekove prepisane od strane lekara, bolničko lečenje, operacije i troškove u vezi sa operacijama. Zatim postoperativni tretman, troškove akutne zubobolje, evakuaciju, transport u zemlju nakon završenog lečenja ili transport posmrtnih ostataka u zemlju prebivališta", objašnjava Lapčić.
Ona dodaje da u većim paketima pokrića postoje i osiguranje za slučaj otkaza aranžmana, usled kašnjenja avio leta, administrativna pomoć u slučaju gubitka ili krađe dokumenata, slanje hitnih poruka, organizovanje prevodilačkih usluga, pravna pomoć itd.
"Postoje i dopunska pokrića za privremeni rad u inostranstvu, rekreativno bavljenje sportom, skijanje, Covid-19...", dodaje Lapčić i upozorava da je bitno da se dobro pročita šta se kupuje.
"Mogu da isključe opekotine od sunca ako su nastale dugotrajnim izlaganjem suncu ili alergije iz istog razloga. Zato je važno pročitati tačno uslove osiguranja", naglašava Lapčić.
Da li nam za sve zemlje treba putno osiguranje?
Država Srbija ima zaključene međunarodne sporazume, kojima je definisana saradnja u oblasti zdravstvenog osiguranja, sa 25 država i jednom provincijom, navodi se na Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). To znači da svaka strana iz ugovora snosi troškove korišćenja zdravstvene zaštite nastale na teritoriji druge strane za svoje osiguranike i članove njihovih porodica.
Srbija ovakav sporazum o zdravstvenom osiguranju, zasnovan na principu osiguranja, ima sa Austrijom, Belgijom, Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom, Slovačkom, Bugarskom, Francuskom, Holandijom, Italijom, Hrvatskom, Luksemburgom, Crnom Gorom, Mađarskom, Češkom, Severnom Makedonijom, Slovenijom, Nemačkom, Turskom, Švajcarskom, Tunisom i provincijom Kvebek. Dakle u ovim zemljama građanima Srbije nije potrebno putno osiguranje, već samo potvrda o zdravstvenom osiguranju.
Šta je zeleni karton i čemu služi?
Ukoliko na putovanje idete u sopstvenoj režiji i svojim automobilom, dobro je znati šta se u kojoj zemlji traži i kakva pravila važe. Recimo, za putovanje u određene zemlje potrebno je da posedujete zeleni karton. Od Srbije to traže u Makedoniji, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Turskoj, Izraelu, Iranu, Albaniji, Tunisu i Maroku, navodi se na sajtu Auto-moto saveza Srbije (AMSS).
Ukoliko imate zeleni karton obezbedili ste pokrivanje troškova za štete i povrede koje eventualno napravite svojim vozilom u inostranstvu. Zeleni karton može da se kupi samo kod osiguravajuće kuće gde je osigurano i samo vozilo. Za izdavanje zelene karte potrebni su vam samo na uvid polisa obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti i saobraćajna dozvola. Ovaj dokument, kako je objašnjeno, vezuje se uz polisu obaveznog osiguranja i na njemu se mora nalaziti broj polise uz koju važi.
Cena za zeleni karton je gotovo svuda ista i u proseku iznosi 2.000 dinara. Za razliku od osiguranja koje je obavezno uz registraciju vozila, postoji i kasko osiguranje koje nije obavezno, ali može biti od velike koristi. Međutim, ovaj tim osiguranja je znatno skuplji i potrebno je uvek proveriti prilikom kupovine ove vrste osiguranja, da li važi samo u Srbiji ili i u inostranstvu.
BONUS VIDEO:
(Danas/Mondo/A.V.)
