Najava mogućeg uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji mesecima unazad predstavlja goruću temu u javnosti, naročito zbog podela treba li to našoj zemlji ili ne. Od "ko nije za pušku nije ni za život" do "ako ga mama i tata do 20. nisu vaspitali neće ni vojska napraviti čoveka od njega", čulo se more različitih mišljenja.
Jedan od zagovornika teze da će "vojni rok od mladića napraviti bolje ljude" jeste i premijer Miloš Vučević, koji je potvrdio da će vojni rok trajati 75 dana kao i da to ne remeti život, školovanje, studiranje, posao, pa će mame i tate biti suštinski zahvalni jer će "vojska njihove sinove još bolje pripremiti za život, da dalje stasaju kao muškarci".
S tim u vezi istraživali smo šta nekadašnji vojnik, a šta psiholozi misle o toj temi i opet naišli na dijametralno suprotne stavove.
Da vojni rok može imati edukativni karakteru smislu učenja nekoj samostalnosti, saglasni su psiholozi. Ipak, teško da se može očekivati da, poput poteza čarobnim štapićem, preko noći prevaspita i nauči osnovne stvari nekog ko je u godinama kada jeveć odavno trebalo da ih savlada.
"Ne možemo baš ocekivati da će neko ko je 18 godina živeo pod nekim uslovima i okolnostima promeniti naučene obrasce ponašanja, ali će svakako pomoći da se diciplinuju. Nisam mišljenja da služenje vojnog roka može promeniti dosadašnje vaspitanje, ali može uticati na dalji razvoj jedne ličnosti, da i sami požele neke navike na dalje da promene", za MONDO je rekla Suzana Adžić specijalista psihijatrije sa višegodišnjim iskustvom u radu sa pacijentima.
Sa njenim stavom saglasna je i voditeljka Jovana Joksimović, koja je komentarišući ovu temu sa gostima u Jutarnjem porogramu na televiziji K1 rekla da je potpuno za to što se vraća obavezan vojni rok i da nema ništa protiv da njen nasledink ide u na odsluženje roka.
"Smeta mi kada čujem da je vojska vaspitna ustanova. Mislim da mog sina, ako nismo vaspitali moj muž i ja, da ga sigurno ni vojska vaspitati neće", poručila je voditeljka.
Ratovi devedesetih, a potom i sukobi na Kosovu i Metohiji, zaključno sa NATO bombardovanjem, ostavili su nesagledive posledice na mentalno zdravlje ljudi, naročito onih koji su se našli na prvoj liniji fronta, tvrde psiholozi.
"Romantizovanje vojske, naročito onih čiju su mladost obeležili ratovi, može biti i odbrambeni mehanizam. Mozak usvaja lepe uspomene, dok traume potiska", u razgovoru za naš portal rekla je psihološkinja Nikolina M.
Da li vojska zaista disciplinuje?
Studija rađena na Univerzitetu Braun pokazuje da deca većinu ukorenjenih radnih navika stiču do devete godine, a da se one posle tek nadograđuju. Koncept deljenja odgovornosti postaje im poznat već oko pete godine kada uče da skupljaju svoje igračke, biraju odeću, pomažu oko postavljanja stola, peru zube, spremaju krevete... U predškolskom periodu oni unapređuju to znanje, a u prva tri razreda osnovne škole polako im se prepušta da delimično nezavisno obavljaju svoje obaveze i da uče na svojim greškama.
"Realno, vojska ništa ne nauči muškarce. Primer je moj otac koji nije uopšte disciplinovan, a služio je vojsku godinu dana. Kakvi su vaši očevi?", naveo je jedan korisnik na društvenoj mreži X.
Tragom te vesti pokušali smo da saznamo kako je to nekad bilo, od nekog ko je služio vojni rok pre 2011. godine, dok je još bio obavezan.
"Ne mogu reći da je divno sećanje, jer sam vojsku služio između raspada Jugoslavije i NATO bombardovanja, te godine nisu ni tada, a ni sada lepo sećanje. Međutim, u tom ludilu, delove služenja vojnog roka mogu da izdvojim kao nešto što mi namakne osmeh na lice i danas. Od druženja i prijateljstava koja su se nastavila i pošto smo okačili uniforme o klin, komičnih situacija na poligonima za obuku, izlaska u grad na odsustvo od par sati, pa čuvenog vojničkog pasulja (kad je na meniju, čak i onako prazan predstavljao je premiju), hrane u konzervama (verovali ili ne, neke sam našao u podrumu i starim kutijama pre 2-3 godine, ne smem da ih otvorim", za Mondo je ispričao Radovan, danas čovek od 45 i kusur, prisećajući se svojih vojničkih dana.
Služenje vojnog roka nekad je našem narodu predstavljao prekretnicu, momenat kad mladić prelazi u svet odraslih, što je bivalo krunisano velikim slavljem i pravljenjem svečanih ispraćaja. A, iz vojske su se, bar po pričama većine, vraćali kao bolji ljudi, nakon čega je sledilo sve ono što se u to vreme smatralo "ispravnim" - zaposlenje, formiranje porodice, pa deca. Traume zbog ratova, u koje su još nezreli za gledanje smrti u oči odlazili, malo ko danas pominje.
A, kolike traume može da izazove, najbolje su svedočili vojnici koji su se borili na Košarama na KiM, kada su pripadnici OVK uz pomoć NATO avijacije i albanske vojske pokušali da zauzmu karaulu, a potom naprave koridor za kopnenu invaziju iz pravca Albanije.
Tokom dva meseca borbi poginuo je 21 oficir i podoficir, 50 vojnika na odsluženju vojnog roka, 13 aktivnih vojnika i 24 dobrovoljca, dok je ranjeno ukupno 256 boraca kao i 114 pripadnika OVK.
Košare su posebna priča u novijoj istoriji, a dok se prepričavaju priče o danima borbe u ovom reonu, preživeli vojnici tiho govore o posledicama koje osećaju i danas.
"Neko ima neke tikove, znojenje, lupanje srca, neki nemir osećate, ne možete da se zadržite na jednom mestu, non-stop se osvrćete, osećate neku nelagodnost, kao da vam je neko tu. Ali, navikne čovek da živi sa tim. Mora da navikne! Ako ne naviknete da živite sa tim, onda je to propast. Ono što ja znam to je moja bol i ja tu bol delim sa mojom braćom koja su bila tamo sa mnom. Dosta njih nije izdržalo, dosta je bilo samoubistva. Momci koji su imali 18,19, 20 godina su bili stvarno spremni da to urade", objasnio je pripadnik 53. graničnog bataljona Dimitrije Župić u ranijoj ispovesti za MONDO.
Da se Srbija uvođenjem vojnog roka ne sprema za rat javnost je pokušao da umiri premijer Vučević, koji je poručio da državni vrh nastoji da čuva mir, jer "što je vojska jača mir nam je sigurniji".
"Nemam nikakav problem i ne želim da naša deca idu u bilo kakav rat i bilo kakvo stradanje, želim da je naša država bezbedna, sigurna, kao i njeni građani", poručio je Vučević krajem juna, rekavši tada da ne govori samo kao premijer već i kao otac dvojice sinova.
Studija pokazala - vojni rok može da utiče na promenu ličnosti
Univerzitet u Vašingtonu uradio je studiju koja pokazuje da služenje vojske može da utiče na promene ličnosti, čak i kada ne podrazumeva učestvovanje u ratovima. Kako je navedeno u ovoj studiji, boravak u vojsci može potencijalno da učini da se ljudi lošije slažu sa članovima porodice i prijateljima koji nisu delili to iskustvo sa njima.
Kada se porede sa ljudima koji nisu služili vojsku, muškarci koji jesu neretko su agresivniji, kompetitivniji, manje empatični.
Isti istraživači uporedo su posle srednje škole pratili grupu mladića koji su se zaposlili i grupu koja se prijavila u vojsku i zaključili da su oni koji su radili u civilnom sektoru dostigli viši nivo zrelosti nego vojnici.
"Dok vojska obećava da će napraviti muškarca od vas, ova analiza pokazuje da se veliki deo reklamirane zrelosti koja nastaje posle služenja vojske može pripisati prirodnom procesu sazrevanja", zaključuje se u analizi.
Hitna izmena zakona do petka
Premijer Miloš Vučević izjavio je da je Vlada naložila Ministarstvu odbrane da u hitnom roku pripremi izmenu zakona kako bi se ukinula suspenzija služenja vojnog roka, "tako da idemo ka Skupštini da vraćamo vojni rok".
"Mislim da ćemo u petak imati sednicu Vlade na kojoj ćemo usvojiti taj predlog o izmeni zakona", rekao je Vučević na TV Pink.
On je naveo da će mladići koji su završili elektrotehniku, mašinstvo, biti angažovani da služe vojni rok u, na primer, u Vojno tehničkom institutu, remontnim zavodima da se njihovo znanje odmah upotrebi.
"Imaćemo ne mali broj mladića koji su majstori u vožnji dronova da nam tu pomognu. Oni su ubojitiji sa tim nego sa puškom. Vojska će dobiti mnogo različitog potencijala za jačanje svojih sposobnosti", rekao je premijer.
(Mondo.rs)