Istoričar otkriva u koje najveće mitove Srbi veruju: Milosrdni anđeo (ni)je bio deo bombardovanja, Košare posebna priča

Da li je Miloš Obilić zaista ubio Murata, šta iz bogate istorije Nemanjića jeste, a šta nije istina, da li je Tito bio mason, u koju najveću neistinu o bombardovanju 1999. godine Srbi veruju...ova i mnoga druga pitanja nizala su se u godinama za nama, praveći bazu za stvaranje istorijskih mitova, toliko jakih da je danas gotovo nemoguće razlikovati istinu od imaginacije.

Kosovska bitka definitivno je bilo najplodnije tlo za sejanje mitova, a u vezi sa ovim periodom naše istorije danas postoji možda i najviše činjenica koje su istorijski neutemeljene.

Ono što je nesumljivo utvrđeno je da je hrišćansku stranu predvodila vojska sa trupama kneza Lazara, Tvrtka I Velikog i Vuka Brankovića, dok ostali srpski vladari nisu bili ugroženi pa nisu ni učestvovali. Sa druge strane, osmansku vojsku predvodi emir Murat I, a ne sultan, kako se danas spominje u izvorima. 

Knez Lazar nastradao je kada ga je, tokom borbe, Bajazit zarobio, a potom i pogubio, dok su Muratu presudila ruke srpskih ratnika koji su probili turske redove.

Kada se priča o ubistvu emira Murata, svi istorijski izvori koji su nastali neposredno posle bitke, spominju 12 srpskih plemića koji su se zavetovali da će ga ubiti, kao i da su oni to i izveli.

U 15. veku Konstantin Filozof prvi put umesto 12 plemića spominje 1, ali mu ne navodi ime. U 16. veku plemić dobija ime Miloš, a u 18. dobija i prezime Obilić, Kobilić, Obiljević i slično. Ono što je sigurno je da identitet tih plemića nije poznat, pa zasigurno Obilić ne može imati "zasluge" za smrt emira Murata.

Koliko se ovaj mit raširio i čvrsto utemeljio u srpskoj istoriji govori i prihvatanje umetničkog prikaza Zdravka Šotre u njegovom filmu "Boj na Kosovu" kao istine, pa se glumci koji su glumili u ovom ostvarenju poistovećuju sa istorijskim likovima.

Jedan od slučajeva koji se prepričava je i zahtev za tetovažom na kojoj su Murat i Miloš Obilić naslikani kao Žarko Laušević i Ljuba Tadić, upotpunjeni sa datumom bitke 1389.

Bitka nije održana 28. juna

I datum održavanja bitke spada u jedno od pogrešnih verovanja. Kosovska bitka se odigrala zapravo 15. juna 1389. godine, na Svetog Vida i čiju godišnjicu mi obeležavamo pogrešnog datuma.

Objašnjenje istoričara krije se u jednom kalendaru koji je postojao u 14. veku, kada se bitka desila. Danas postoje julijanski i gregorijanski, a zbog razlike od 13 dana između ta dva kalendara, mi godišnjicu Kosovskog boja obeležavamo sa zakašnjenjem.

Prekrajanje istorije vodi ka opasnoj manipulaciji

Prekrajanje istorije predstavlja naučnu manipulaciju, mišljenja je Luka Jovanović, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, koji je za Mondo govorio o opasnostima u koje vodi ovaj način menjanja događaja.

"Kosovski mit, kao glavni u našoj novijoj istoriji, počeo je da jača sa nacionalnim buđenjem Srbea od 1804. godine i nije prestao, do dana današnjeg. Svi od ustanika Karađorđevih, preko boraca Balkanskih pa do Prvog svetskog rata, žive upravo za to za osvećenje Kosova i konačno rušenje turskog carstva na Balkanu. Kod Srba je taj mit usko povezan sa obnovom njihove države i na neki način gradio je našu državnost", rekao je za naš portal. 

Mitovi srpske istorije u koje većina veruje

Josip Broz Tito izaziva interesovanje teoretičara zavere, a čini se da ono ne prolazi iako je prošlo više od 40 godina od njegove smrti. Jedna od najčešćih tema polemisanja je Titov identitet, po kojoj je "pravi Tito poginuo ranije", a nekadašnji Brozov lekar, Aleksandar Matunović, svojom knjigom "Enigma Broz - ko ste vi, druže predsedniče?" doprineo širenju mita.

U njoj se pominje kako je Tito navodno, u tašni koju je uvek nosio sa sobom, čuvao tajnu o sopstvenom identitetu, a sadržaj torbe bio je navodno osiguran ključem i malim katancem.

Međutim, istoričari gotovo usaglašeno odbacuju ove tvrdnje podsećajući da je u periodu nakon njegove smrti porastao broj teorija o Titovom nacionalnom poreklu, kao i samom datumu smrti.

Među mitovima iz novije istorije, mesto je našla i Nato agresija na SR Jugoslaviju 1999. godine i njen naziv. Dok se u široj javnosti najčešće pominje "Milosrdni anđeo", istina je zapravo drugačija.

Operacija, čiji je zvanični naziv 'Allied Force' odnosno 'Saveznička snaga' od trenutka ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju, juna 1999. godine, promenila je naziv u 'Joint Guardian', što u slobodnom prevodu znači 'Zajednički zaštitnik'. Prema oceni analitičara, i kad bi se usvojila mogućnost "slobodnog prevoda" i koristio naziv "Anđeo čuvar", i dalje nije jasno kako se došlo do, naširoko usvojenog naziva, "Milosrdni anđeo".

Šta se zapravo desilo na Košarama?

Teško da ćete poslednjih godina u Srbiji čuti pominjanje karaule Košare drugačije nego kao herojsko stradanje srpskih golobradih vojnika. Bitka je počela 9. aprila, a zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma povukla i to je nesumnjiva istina. Međutim, stradanje mladih vojnika, ostavljenih da brane granicu u karauli Košare i na Paštriku i poginu, poslužilo je kao pogodno tlo za stvaranje različitih neistina.

"Kada čujem ko se sve kiti zaslugama za borbu na Košarama, čini mi se da nikad nisam ni bio gore", rekao nam je jedan od boraca, koji je na ovom brdu te 1999. godine izgubio mnogo svojih drugova, a na kraju i sam zadobio teške povrede.

Centar za primenjenu istoriju (CPI) iz Beograda analizirao je 557 medijskih tekstova o Košarama od 2011. do 2020. U njima se retko daje širi kontekst, a najčešće se ne obrazlaže kako i zašto je do bitke došlo, beleže istoričari. Grupe su jasno podeljene i nema prostora za nijansiranje i protivrečnosti, čemu pogoduje senzacionalističko izveštavanje i iskrivljavanje činjenica, dodaje se u izveštaju.

Narod (ni)je kriv

Prema mišljenju istoričara, odgovornost za širenje ovakvih mitova pripada samo delimično narodu, a najviše u tome što "malo čitaju i tragaju za podacima već prihvataju zdravo za gotovo ono što dobiju".

"Istoriju moraju da pišu istoričari, obrazovani i školovani. Mi smo naročito devedesetih bili žrtva takvih ljudi koji su zarad neke svoje koristi pravili kvaziistorijske konstrukcije koje bi lako ušle u narod. Moramo da posmatramo određene istorijske događaje u trenutku u kom su se desili, ne možemo kriviti ljude iz današnje perspective već razmišljati o tadašnjoj politici, okolnostima…mnogi su zloupotrebljavali situacije zbog čega su se raspredali različiti mitovi i duboko utemeljili", objasnio je za naš portal.

(Mondo.rs)

(Mondo.rs)