Da li izvršitelji mogu "preko noći" da vas isele iz stana ili ne, kakav je zakon i koliko se poštuje procedura ekipa portala MONDO istraživala je u proteklim nedeljama. Odgovori se razlikuju, u zavisnosti koju stranu pitate.
Dok probleme u vezi sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju deo javnosti i udruženja vidi upravo u manjkavo sastavljenom pravnom aktu i najviše se tiču ovlašćenja koja su im data, Ministarstvo pravde tvrdi da je "sve u skladu sa zakonom", a Komora izvršitelja da se "javni izvršitelji bez osnova predstavljaju u negativnom svetlu".
Iz Komore za MONDO objašnjavaju da u praksi nije moguće da dužnik nema saznanje o postupku koji se vodi prema njemu, a naročito ako je u pitanju izvršenje u kojem je određeno iseljene, tj. ispražnjenje i predaja nepokretnosti (što je zakonski termin).
"U ovom slučaju postupku pred javnim izvršiteljem uvek prethodni sudski (parnični) postupak, u kojem je utvrđena obaveza dužnika. Ako dužnik ne ispuni obavezu utvrđenu presudom iz sudskog postupka, njegov poverilac pokreće izvršenje kako bi svoje pravo ostvario prinudnim putem. Tada sud donosi rešenje o izvršenju u kojem određuje iseljenje, a to rešenje sprovodi javni izvršitelj, i to nakon isteka 30 dana od kada je izvršni dužnik primio rešenje o izvršenju", objasnili su za naš portal.
Prema važećem zakonu, postoji i druga mogućnost da dođe do iseljenja, a to je kada u rešenju o izvršenju (koje donosi sud) nije navedeno iseljenje, već se izvršenje sprovodi na imovini dužnika. Tokom tog postupka ako se proda nepokretnost da bi se izvršni poverilac namirio iz kupoprodajne cene, javni izvršitelj donese zaključak o predaji nepokretnosti koji sadrži nalog neposrednom držaocu da u određenom roku preda nepokretnost kupcu. Ukoliko on to ne učini, na predlog kupca donosi se zaključak koji se sprovodi po odredbama Zakona o izvršenju i predaje se nepokretnost.
"Kao što vidite proces je jasan, a izvršni dužnik je sve vreme od sudskog procesa, preko sudske presude, sudskog rešenja o izvršenju i kasnijih radnji upoznat sa njegovim tokom", dodali su.
Građani tvrde da se procedure često krše
Međutim, od građana koji su imali bliske susrete ove vrste, čuli smo drugačije priče, u prilog kojih idu i dešavanja sa terena.
Slučaj Beograđanina Mileta, koji se 2018. godine sreo sa problemom zaplene, tada je potresao javnost. Naime, on je tada pričao da su mu u kuću upali "bez sudskog naloga i obaveznih svedoka, što je protiv zakona, a sve zbog firme koja je nekad bila na toj adresi. Tvrdio je tada da su mu bez njegovog znanja i bilo kakvog obaveštenja ili sudskog naloga obili stan i popisali u njemu svu imovinu, i to zbog duga koji nije njegov.
Vatreno krštenje imala je 2019. godine takođe jedna Beograđanka, kojoj su izvršitelji pokucali na vrata dok je porodica doručkovala. Kako je tada ispričala, imali su nalog za iseljenje da isprazne stan od lica i stvari iako je ona imala ugovor o kupoprodaji. Tada je dobila objašnjenje da je isti "poništen na sudu i da stan više nije njihov".
Udruženje "Krov nad glavom" - potrebna promena zakona
Iz udruženja "Krov nad glavom" podsećaju nas na nedavni slučaj sa Novog Beograda, gde je preko izvršitelja pokušano iseljenje gospođi koja u stanu živi od 1986. godine i ima uredan Ugovor o poklonu. Kako smo saznali, tog dana se pojavio čovek koji je navodno sklopio ugovor o zakupu i potražuje iseljenje dosadašnje stanarke, a iako je ona imala uredne papire koji dokazuju njeno pravo na stanovanje tu, "problem" je nastao samo zbog toga što se ona nije sa tim ugovorom upisala u Katastar.
"Potrebno je da se menja zakon. Mi imamo predlog kako bi trebalo da izgleda, podnosili smo još 2019. godine inicijativu i Ustavni sud ga nije uzeo u razmatranje", objasnio je za MONDO Jovan, aktivista ovog udruženja.
U saradnji sa advokaticom Jelenom Pavlović i još jednom advokatskom kancelarijom predstavili su kako bi izgledale izmene zakona kako bi se zaštitila osnovna ljudska prava, rekli su nam iz Udruženja. Pravo na dom, da nekretnina koja ima funkciju jedinog doma ne može biti predmet izvršenja izuzetak ukoliko je to stavljeno kao zakon.
Kako nam kažu, praksa beleži i "prodaju dugovanja" drugim agencijama za naplatu, gde su se takođe kršili propisi i opet ponavljaju - promena zakona je neophodna.
"Izvršitelji prvi put najave dolazak, osim ako nije u pitanju treće lice, onda obaveštenje ide dužniku, a vi morate da tražite od suda da se uključite u postupak. To su ti skandalozni slučajevi, najčešće, jer se u tim situacijama oni pojave na vratima i tada ljudi otkriju da im preti iseljenje", priča nam Jovan.
Od drugog puta, objašnjava nam, oni ne moraju da se najavljuju i to se najčešće dešava ljudima koji se Udruženju obraća za pomoć.
Ministarstvo pravde - sve je po zakonu
Ovim povodom obratili smo se Ministarstvu pravde odakle smo, u vezi sa ovlašćenjima izvršitelja, dobili objašnjenje da se popisuju stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica.
"Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Ovakvo rešenje je zakonodavac predvideo iz razloga sprečavanja zloupotreba od strane izvršnih dužnika, a sve u cilju ostvarenja načela na kojima se temelji izvršni postupak i postupak obezbeđenja. Treće lice ima pravo na prigovor i taj mehanizam zakon prepoznaje, a praksa uvažava", obrazložili su za naš portal.
Kako dalje navode, treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje, može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu i rok za to je do okončanja izvršnog postupka.
"Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu. Ovakvo rešenje je nesporno i u uporedno-pravnim rešenjima", objasnili su nam iz Ministarstva pravde.
(Mondo.rs)