Slušaj vest

Iako Ugovor o zakupu predstavlja obavezu uređenu Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i onom koji se odnosi na obligacione odnose, podaci popisa pokazuju da među više od 100 hiljada podstanara u Srbiji tek petina ima ovaj dokument koji štiti obe strane. Upravo nedostatak ovog ugovora često dovodi do traženja pravde na sudu, a onda i uključivanja izvršitelja.

Ekipa portala MONDO istraživala je mogu li izvršitelji zakucati na vrata zbog duga koji je podstanar napravio i šta u slučaju da ne postoji adekvatan ugovor koji stanara štiti s pravne strane može da se uradi?

U vezi sa ovom temom razgovarali smo sa Beograđankom koja stan izdaje svom rođaku, zbog čega su se odlučili da im "ugovor nije potreban". Dogovor o visini kirije, kaže nam, postigli su usmeno, a tokom korona virusa i prvih meseci "zatvaranja" kaže da je plaćao samo račune - kiriju nije želela da uzme. Ipak, kaže da joj je bilo čudno kad je saznala da stanar može bez njene saglasnosti da podnese zahtev za kućni internet i da, u teoriji, može koristiti usluge, prestati da ih plaća i "nagomilati dug koji posle može pasti na njen teret".

S tim u vezi rešili smo da proverimo na koji način bi podstanar, koji nije prijavljen na adresi na kojoj stanuje, kao u gore pomenutom slučaju, mogao zaključiti ugovor za internet i u jednoj kompaniji saznali da je za to potrebno samo da se sa ličnom kartom javi operateru i "proceduru završi brzo i jednostavno".

"Nije potrebno da Vi, kao vlasnik nekretnine, podnosite zahtev, ali savetujemo da pratite koliko redovno izmiruje obaveze", rekli su kada smo pozvali i postavili pitanje.

Da je ovo rizična varijanta saznali smo od advokata, koji nam je objasnio da je "pohvalno što rođaci imaju dobar odnos, ali stanodavac nije ni na koji način zaštićen u ovom slučaju. Jedan od takvih bio bi i mogućnost pravljenja bilo kakvog duga (struja, infostan, internet...), čija bi naplata pala na teret vlasnici nekretnine.

"Zakon daje pravo zaplene imovine i tzv. trećeg lica. Ako prijavite dužnika na svojoj adresi, u skladu sa Zakonom, sve stvari koje se nalaze na adresi izvršnog dužnika osnovano se smatraju stvarima izvršnog dužnika", glasi deo Zakona o obezbeđenju i izvršenju.

Prema zakonu, zbog tuđeg javni izvršitelji mogu da vam zaplene i prodaju imovinu i to onda ako člana porodice ili prijatelja u nevolji koji ne može da otplati dug prijavite da živi na vašoj adresi. Na to – iako mnogi ne znaju i ne očekuju – izvršitelji po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) imaju pravo.

Kada postajete izvršni dužnik?

Ako pravnosnažno izgubite spor pred sudom, sud ili javni izvršitelj donose rešenje o izvršenju. Kada imate dug prema pružaocu komunalnih usluga ili na primer telekomunikacionom operateru, javni izvršitelj će doneti rešenje o izvršenju neposredno na osnovu obračuna o iznosu tog duga.

Izvršitelji popisuju, plene i prodaju stvari sa one adrese na kojoj je dužnik prijavljen i oni od 2011. godine imaju zakonsko pravo na to. 

Lice koje je prijavljeno na vašu adresu može imati određena dugovanja, pa prema tome izvršitelji za prinudnu naplatu dugovanja dolaze da popišu, zaplene i prodaju stvari sa one adrese na koju je prijavljeno.

Ukidanje javnih izvršitelja

Združena akcija "Za krov nad glavom" tražila je u više navrata ukidanje javnih izvršitelja odnosno izmene Zakona o izvršenju. Država je 2011. godine posao naplate dugovanja prepustila novoj pravosudnoj profesiji - privatnim izvršiteljima koji su kasnije prerasli u javne izvršitelje.

Osnovni zahtev ovog udruženja jeste da se ukinu javni izvršitelji, da se izvršenja vrate u nadležnost suda, rekao je za MONDO njihov aktivista Jovan i naveo koje su to najčešće "nepravilnosti koje građani uočavaju i najčešće su predmet žalbi".

"Najozbiljnije nepravilnosti tiču se određivanja troškova. To je ostavljeno gotovo u potpunosti Komori izvršitelja da sama odlučuje. Osim toga podneli smo zahtev da se humanizuje izvršni postupak, da se zaštiti pravo na dom. šta to znači? Da se unese odredba koja bi bila i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ukoliko nepokretnost ima funkciju doma izvršnog dužnika i njegove porodice, ona ne može biti predmet izvršenja", objasnio nam je Jovan.

Združena akcija "Za krov nad glavom" uočila je i mnogo problema prilikom procene i prodaje imovine dužnika i jedan od njihovih zahteva je da se ukine elektronska aukcija, jer tu vide netransparentnost i korupciju.

(Mondo.rs)