Izvršitelji Beograđanki pokucali na vrata, nije znala da se vodi proces! Istražujemo kako je ovo moguće

Vest da je, krajem septembra, u Zemunu muškarac pokušao da se zapali jer su izvršitelji došli da mu zaplene imovunu, ponovo je vratilo u fokus goruću temu – da li je moguće da vam ovi nezvani gosti zakucaju na vrata i pokušaju iseljenje ili prinudnu naplatu čak i ukoliko nisu ni pokušali da im uruče rešenje o izvršenju?

"Za dug koji se napravio pošto sam kasnila sa vraćanjem knjiga u Gradsku biblioteku 2015. godine, saznala sam da me država duži za nešto tako što mi je policija došla na kućnu adresu. Rekli su nam tada da moraju napraviti zapisnik pre nego što dođu izvršitelji. Oni su obavili svoj deo posla, među pitanjima mi je najčudnije bilo da li imam oružje u posedu, a pri odlasku mi dali upute u koji sud da odem i vidiš šta je u pitanju (dakle, oni tada nisu znali ili nisu imali ovlašćenja da mi kažu). Sutradan odem i saznam da je ostalo dugovanje od 2-3 hiljade dinara. Izmirila sam, dobila potvrdu da je sve rešeno, tako da sam izbegla da mi plene imovinu zbog nevraćenih knjiga", prisetila se i za MONDO ispričala naša čitateljka.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji se primenjuje od 1. januara 2020. godine pored komunalnih usluga, građani mogu biti utuženi za razna dugovanja kao što su kasko osiguranje, kredit u banci, kreditne kartice, neplaćeni vrtići, odnosno gde god postoji ugovorni odnos i obaveza jednog lica.

Da moraju da se isele iz stana ili da će im biti zaplenjene stvari zbog dugovanja, neki građani tvrde da su saznali tek kada im je javni izvršitelj pokucao na vrata. Izvršitelji, međutim, uveravaju u suprotno i tvrde da građani često izbegavaju da prime rešenje o izvršenju i da im ostavljaju obaveštenje da će ga naći na oglasnoj tabli suda.

Kako su nam objasnili iz advokatske kancelarije Antić, neretko se dešava da sud napravi propuste prilikom dostavljanja rešenja o dugovanju, pa činjenica da stranka nekad ne zna da se protiv nje vodi bilo kakav postupak, što ostavlja mogućnost da lice bude oštećeno zbog nemogućnosti ulaganja žalbe i preduzimanje koraka pravne zaštite.

"U tim situacijama je potrebno izvršiti uvid u spise predmeti i proveriti da li je dostava sprovedena u skladu sa zakonom, te ukoliko nije, potrebno je tražiti ukidanje klauzule pravnosnažnosti i zahtevati da se dostava ponovi izvrši u skladu sa zakonom kada ste u mogućnosti da uložite žalbu u zakonskom roku i zaštitite svoja prava", objasnili su za MONDO.

Iz Prekršajnog suda su za naš portal objasnili da postoji nekoliko razloga koji mogu dovesti do toga da građani ne znaju da imaju neku neplaćenu kaznu, a onda kao posledicu prinudnog izvršenja dobiju rešenje.

"Najčešći razlog je taj što građani po ostavljenom obaveštenju suda o pokušanom uručenju, ne dođu u sud sa tim obaveštenjem da preuzmu pismeno, već u svakodnevnim obavezama zaborave da su videli neko obaveštenje. Drugi razlog je što kada zateknu obaveštenje nekog drugog državnog organa, a ne suda, ne razumeju da će im ono za šta je ostavljeno obaveštenje, biti uručeno samim protekom roka od 15 dana od ostavljanja obaveštenja", rekla je za naš portal predsednica suda.

Slučaj Beograđanina Mileta, koji se 2018. godine susreo sa problemom zaplene, tada je potresao javnost. Naime, on je tada pričao da su mu u kuću upali "bez sudskog naloga i obaveznih svedoka, što je protiv zakona, a sve zbog firme koja je nekad bila na toj adresi. Tvrdio je tada da su mu bez njegovog znanja i bilo kakvog obaveštenja ili sudskog naloga obili stan i popisali u njemu svu imovinu, i to zbog duga koji nije njegov.

Vatreno krštenje imala je 2019. godine takođe jedna Beograđanka, kojoj su izvršitelji pokucali na vrata dok je porodica doručkovala. Kako je tada ispričala, imali su nalog za iseljenje da isprazne stan od lica i stvari iako je ona imala ugovor o kupoprodaji. Tada je dobila objašnjenje da je isti "poništen na sudu i da stan više nije njihov".

Udruženje "Krov nad glavom"

Iz udruženja "Krov nad glavom" podsećaju nas na nedavni slučaj sa Novog Beograda, gde je preko izvršitelja pokušano iseljenje gospođi koja u stanu živi od 1986. godine i ima uredan Ugovor o poklonu. Kako smo saznali, tog dana se pojavio čovek koji je navodno sklopio ugovor o zakupu i potražuje iseljenje dosadašnje stanarke, a iako je ona imala uredne papire koji dokazuju njeno pravo na stanovanje tu, "problem" je nastao samo zbog toga što se ona nije sa tim ugovorom upisala u Katastar. 

"Potrebno je da se menja zakon. Mi imamo predlog kako bi trebalo da izgleda, podnosili smo još 2019. godine inicijativu i Ustavni sud ga nije uzeo u razmatranje", objasnio je za MONDO Jovan, aktivista ovog udruženja.

U saradnji sa advokaticom Jelenom Pavlović i još jednom advokatskom kancelarijom predstavili su kako bi izgledale izmene zakona kako bi se zaštitila osnovna ljudska prava, rekli su nam iz Udruženja. Pravo na dom, da nekretnina koja ima funkciju jedinog doma ne može biti predmet izvršenja izuzetak ukoliko je to stavljeno kao zakon.

Kako nam kažu, praksa beleži i "prodaju dugovanja" drugim agencijama za naplatu, gde su se takođe kršili propisi i opet ponavljaju - promena zakona je neophodna.

Oni iz Udruženja, za sada, predstavljaju jedini stub odbrane koji pomaže građanima koje pokušavaju da isele.

"Izvršitelji prvi put najave dolazak, osim ako nije u pitanju treće lice, onda obaveštenje ide dužniku, a vi morate da tražite od suda da se uključite u postupak. To su ti skandalozni slučajevi, najčešće, jer se u tim situacijama oni pojave na vratima i tada ljudi otkriju da im preti iseljenje", priča nam Jovan.

Od drugog puta, objašnjava nam, oni ne moraju da se najavljuju i to se najčešće dešava ljudima koji se Udruženju obraća za pomoć.

Pomenuta organizacija, kako su nam rekli, osnovana je od strane onih koji su se i ranije bavili pružanjem pomoći socijalno ugroženim, izbeglicama, siromašnima, radnicima koji su ostali bez posla zbog privatizacija, kada su počela prva prisilna iseljenja.

Danas se bave i pružanjem podrške i savetodavnom pomoći, a ljudi im se, kako smo saznali, javljaju preko društvenih mreža, mejla, telefona organizacije, u poslednje vreme najčešće zbog pokušaja prinudnog iseljenja.

Iako za ovakav vid sankcije u nekim situacijama postoje pravne osnove, ovo Udruženje je tu da "kupi vreme" i pruži svaku vrstu pomoći, kada je to moguće. 

(Mondo.rs)

Treba znati da vođenje prekršajnih postupaka, ali i izvršenje sankcije zastareva u subjektivnom roku od 1 godine,
odnosno objektivnom roku od 2 godine, a nakon toga postupak mora da se obustavi. Usled preopterećenja određenih
sudova, ali i zavoda za izdržavanje kazni zatvora, dešava se u praksi da upravo u ovakvim slučajevima dođe do zastare.