Dunje se poslednjih desetak godina sve više sade i prerađuju u kompot, slatko, sok, rakiju. U župskom selu Tulešu berba je u punom jeku.
Grožđe po kojem je Župa najpoznatija, ove godine je poranilo i obrano još krajem septembra, tako da su berači imali vremena da se odmore pre nego što su dunje sazrele.
Direktorka plantaže Višnja Marjanović navodi da su prešli polovinu berbe i da su čekali poslednji trenutak.
"S druge strane, ono što je nama velika prednost je što dunje odmah iz samog reda idu na traktor do destilerije. Ne gubimo ni vreme ni sredstva za transport, i uz to zadržavamo optimalan nivo šećera u plodu, svežinu ploda i optimalnu zrelost“, objašnjava Marjanović.
Rod je izuzetnog kvaliteta, zahvaljujući stručnom nadzoru i primeni svih agrotehničkih mera u voćnjaku koji je zasađen 2018. godine.
Boban Đorđević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da je rod premašio očekivanja s obzirom na to kakva je situacija bila na početku vegetacije, ukazujući na rani ulazak stabala u vegetaciju praćen blagim mrazom u drugoj polovini aprila, veliki napad ervinije koja se javila i imala izuzetno dobre uslove za to.
"Nekako smo uspeli da predupredimo te stvari“, dodaje Đorđević.
Najveći dunjar na Balkanu
Prinosi su od 17 do 20 kilograma po stablu, a u dunjaru porodice Marjanović, najvećem na Balkanu, nalazi se 21.250 stabala na 33 hektara.
"To je dug proces koji traje 20 godina. Moja porodica je kupovinom parcela ovde u Župi uspela da oformi imanje, celinu koja se tehnički sastoji od 570 parcela, a prosečna veličina tih parcela je sedam ari, što je u odnosu na 33 hektara dokaz koliko je to zahtevalo vremena i truda da bismo dobili to što imamo danas“, kaže Višnja Marjanović.
U punom rodu očekuje se 1.000 tona voća. Sadašnji kapacitet destilerije u kojoj se prerađuju dunje za rakiju iznosi 550 tona, tako da se razmišlja i o proširenju asortimana.
Tehnolog Dejan Debeljaković kaže da žele da stvore jedinstvo svih ukusa, da te atraktivne mirise i ukuse dunje prate i neki proizvodi, poput sušene dunje, nekih kompota, tipa balansa dunje i različitih vrsta voća.
Prerađena dunja biće namenjena pre svega inostranom tržištu, pa su svi procesi samoodrživi i usklađeni sa ekološkim standardima.