Pored toga sto nas raduje, tradicija uspostavlja osnovu za porodične vrednosti, povezuje članove porodice i pruža osećaj pripadnosti. Da li su praznici čuvari tradicije i porodičnih vrednosti, ali i kako se na pravi način proslavljaju verski praznici, otkrio je sveštenik Borislav Petrić.
Mnogi se pitaju da li je u redu da svaka porodica ima neka svoja pravila i običaje, a sveštenik rešava i ovu nedoumicu:
"Verujem da jeste, zato što to svaku porodicu čini posebnom. Mi Boga doživljavamo lično, pa samim tim i veru praktikujemo na jedan ličan način. Naravno da nam je temelj i okvir svega toga crkva Božja, koja daje kanone zakona i norme, ali oni su vezani pre svega za učenje i za praktikovanje vere. A ova običajnost o kojoj mi danas govorimo, koja ima negde svoje ishodište u tradiciji, varira od mesta do mesta, od sela do sela, od grada do grada, kraja do kraja. I lepe su, neke su čak i zaštićene kroz kulturne vrednosti, nematerijalnu baštinu. I lično mislim da u tim razlikama i jeste bogatstvo crkve", kaže Borislav i dodaje:
"Tu je i sama trpeza, koja je taj dan posna.Uvek postimo kada se nešto veliko događa. Da bismo se malo fokusirali duhovno, da bi malo na neki način telo umirili, da bi taj duh došao do izražaja, da bi ta radost lakše prodrla u srce. Sam dan Božića je ogromna radost i verujem da je Božić prosto praznik koji se više oseća nego što se razume", ističe sveštenik, otrkivajući šta je važno kada se radi badnjaku:
"Ja kao dete pamtim badnjak i sve što je vezano za badnjak, on je simbol Božića. Unošenje badnjaka, odlazak po njega. Ako neko ima prilike, a i danas se vraća ta tradicija, da ljudi odlaze u šume u okolini, porane, poseku badnjak, donesu ga. Obično otac sa sinom ili čak nekad tri generacije, unesu ga u kuću. Tu se izmire, zato i jeste Božić praznik mira, gde mi kažemo "Mir Božji", tako počinjemo taj praznik", navodi Borislav, otkrivajući dalje:
"Kada se unese u dom (badnjak), tu se daruje onaj koji unese badnjak i sam badnjak se daruje, lepo se okiti, da bude na ulazu u dom i onda se on nalaže zajedno sa ostalim badnjacima, po mogućstvu u hramu božjem, gde se on osvećuje, čita se molitva osvećenja badnjaka, nalaže se. I simbolika je ta da na neki način umire taj stari čovek, sve što je staro, materijalno, propadljivo umire, a rađa se nešto što je novo što je večno, a to je bogočovek.
BONUS VIDEO:
(TV Prva/MONDO/J.D.)