Andrej Maričić, pustolov i svetski avanturistički putnik, posetio je Karibe gde je živeo o tradicionalnoj kući naroda Kuna, lovio ribu i upoznao sve lepote i izazove života u ovoj zajednici.
Ostrvo San Blas je jedno od najposebnijih mesta na Karibima. Zamislite raj sa preko 300 netaknutih ostrva, okruženih tirkiznim morem, belim peskom i palmama.
"Ovde živi narod Kuna, čuvari tradicije i prirode, koji su uspeli da očuvaju svoj način života daleko od modernog sveta. San Blas nije samo destinacija, to je priča o kulturi, prirodi i istinskom miru. Za većinu, avantura počinje u Panama City-u, odakle autom pre nego svane se kreće na nekoliko sati vožnje, brdskim vijugavim putevima, uz nezaobilaznu mučninu i ostale prateće pojave. To je varijanta 1. Varijanta 2 je da idete privatnim avionom, ali će vas koštati više nego sam boravak na ostrvima. Dakle, stigao sam kolima, malo mučnine, pa odmah na čamac", rekao je Andrej.
Ostrva San Blas su arhipelag od 365 malih ostrva, smeštenih duž karipske obale Paname. Ovaj raj na zemlji, poznat po svojim belim peščanim plažama, tirkizno plavim morem i tradicionalnim sadnicima domorodaca Kuna, predstavlja jednu od najautentičnijih destinacija u Centralnoj Americi.
U galeriji pogledajte fotografije Andreja Maričića na Karibima:
"Većina ostrva je nenaseljena, a ona na kojima se živi zadržala su svoj tradicionalni način života. Na jedno takvo koje će mi biti dom narednih sedam dana stižem, rekao bih, u pravi čas. Došao sam u jednu vrlo zanimljivu zajednicu, to je Kuna zajednica. Kuna, odnosno Guna, je narod koji živi u ovom delu Paname, odnosno na ostrvima San Blas. Ima veliki broj tih ostrva, ja se trenutno nalazim na jednom koje ima oko 400 stanovnika. Živeću ovde neko vreme sa njima i upoznaću taj njihov jedinstven način života", rekao je Andrej i dodao:
"Sve kuće su svenice, uključujući ovu moju. Kiša ovde znači samo jedno- vreme za kupanje. Pored toga što sakupljaju kišnicu kako bi kuvali hranu, a i kasnije je koristili tokom sušnih dana za razne potrebe, trenutni pljusak se mora iskoristiti pametno."
Ostrvo je toliko malo da s jednog na drugi kraj stižete za dva minuta. Andrej je na ostrvu bio smešten u tradicionalnoj kući sa mnogo prostora koja ima pogled na brojna ostrva.
"Ovde ima svašta. Mislim, ja sam potpuno siguran da ovo uopšte nije... U stvari, siguran sam da ovo nije kuća namenjena ljudima koji dođu ovde, ovo je zapravo nečija kuća. Pošto sam ja došao ovde, oni su se jednostavno pomerili, pošto imaju dosta tih kuća, dosta porodica živi, tako da ja živim u nečijoj kući sada. Tradicionalne kuće se grade od bambusa, naravno da bi došli do bambusa mnogo im je teško, zato što oni moraju da idu na kopno kako bi doneli. Na ostrvu nemaju nikakve vegetacije, svega poneka palma i ono nisko rastinje koje raste okolo. Iako su u poslednje vreme počeli da prave kuće od čvrstih materijala, ipak i dalje čuvaju tradiciju i prave ih od bambusa. Palmino lišće koriste za krovnu konstrukciju. Sve je od drveta uz limene krovove preko postojećih od palminog lišća. U jednoj od kuća pripremaju se piletina, kokos, banane i riba, kao i glavni i najčešći obrok na ostrvu", priča ovaj pustolov.
Nekada je u zajednici glavna bila žena, tako da kada bi muškarac se oženio, on bi išao kod žene u porodicu i živeo zajedno sa njima.
"Međutim, to se u poslednjim godinama sve izmenilo, tako da su manje više prihvatili patrijarhat. Žene ovde danas uglavnom prave njihovu tradicionalnu odeću i pripremaju hranu. Njihova hrana se svodi na plodove mora, ribu, kokos i banane. To su većina stvari koje mogu da nađu ovde na ostrvu. Piletinu uzimaju na kopnu, ali i industrijske proizvode bogate aditivima poput gaziranih pića, slatkiša i čipseva, što je sve veći problem u zajednici", priča Andrej.
Sve se vrti oko ribe i ribolova
Mlađe generacije na ostrvu počele su više da konzumiraju brzu hranu. Narod Kuna ima bogatu tradiciju ribolova koja predstavlja ključni deo njihove kulture, ishrane i opstanka.
"Glavni izvor hrane, a i prihoda ovde jeste riba, ribolov. Pored ribe, u ishrani koriste i banane i kokos. Naravno, jedu i jastoge i morske plodove, sve ono što se nalazi ovde. Koriste kanue, ne samo za ribolov nego i za prevoz na druga ostrva gde prodaju proizvode. Muškarci prodaju ribu, morske plodove i ostalo na tim manjim ostrvima. Ta manja ostrva na San Blasu su ovde usmerena ka turistima. Svi turisti koji dođu na San Blas kako bi uživali, osetili taj karibski moment dolaze ovde i odlaze na ta ostrva. U suštini, tako funkcionišu ova ostrva San Blas i to je jedan od glavnih prihoda zajednice", priča pustolov.
Ono što je jako zanimljivo jeste to što oni, bez obzira na to što žive na teritoriji Paname, koja je bivša španska kolonija, ne pričaju španski.
"Oni imaju svoj jezik, tako da i ono malo španskog što znam apsolutno ništa ne znači", kaže ovaj avanturista.
Ribolov je fokusiran na vrste dostupne u plitkim vodama oko ostrva, ali i morske plodove poput školjki, rakova i hobotnica. Kuna narod praktikuje održiv ribolov, loveći samo onoliko koliko im je potrebno za ishranu i trgovinu. Time štite ekosistem koralnih grebena i morski biodiverzitet.
Iako se većina njih drži tradicionalnih metoda, dolazak turista i modernih alata polako menja način ribolova. Neki koriste motorizovane čamce i moderne mreže, ali se trude da očuvaju ravnotežu između tradicije i savremenih potreba. Njihov pristup ribolovu često se uzima kao primer kako lokalne zajednice mogu održivo koristiti prirodne resurse. Ribolov za Kuna narod nije samo način preživljavanja, već i deo njihove kulture i identiteta, povezan sa poštovanjem prirode i tradicije koje se prenosi generacijama.
"Sva sreća ribe imaju svuda, čak i ispod sojenica, gde na par mrvica hleba ili bilo čega što upadne u vodu stvori se jato za tren oka. Ova zajednica je jedinstvena. Na tako malom prostoru imaju ambulantu, školu, prodavnicu, prave tradicionalne suvenire i imaju svoje najstarije starešine, koje uživaju posebno poštovanje u zajednici", zaključuje Maričić.
BONUS VIDEO:
(MONDO)