Linta je istakao da je Jasenovac "srpski Aušvic i mesto najvećeg stradanja srpskog naroda u genocidnoj NDH", navodi se u saopstenju.

"Srpski narod nije stradao samo u Jasenovcu već u desetinama drugih koncetracionih logora i hiljadama mesta širom NDH", rekao je Linta i dodao da su od završetka Drugog svetskog rata komunističke vlasti vodile politiku zaborava i ćutnje o genocidu nad srpskim narodom i sprečile da se popišu srpske žrtve, a hrvatski narod prođe proces denacifikacije.

Ploča premeštena, "Za dom spremni" legalizovano

"Zbog toga u Hrvatskoj od početka devedesetih traje otvoreni proces rehabilitacije genocidne NDH i njenih simbola. Srpski narod ima nacionalnu i moralnu obavezu da ne zaboravi svoje žrtve i neguje kulturu sjećanja, kao i da traži obnavljanje hiljada porušenih spomenika iz NOB-a i obeležavanje svih stratišta iz vremena NDH na području Hrvatske i Federacije BiH", poručio je Linta.

Svetu arhijerejsku liturgiju predvodio je smolenski mitropolit Isidor uz sasluženje slovačkog vladike Georgija, mitropolita zagrebačko ljubljanskog Porfirija, vladike vranjskog Pahomija, budimljansko nikšićkog Joanikija, vladike timočkog Ilariona i domaćina vladike pakračko-slavonskog Jovana.

"Povampirenje ustaštva,nikad više Bljesak i Oluja"

Liturgiji su prisustvovali i srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić i ambasador Srbije u Zagrebu Mira Nikolić, kao i građani.

Nakon liturgije na humci kod spomenika žrtvama Jasenovca presečen je slavski kolač.

Kako se navodi u saopštenju, vernici koji su putovali autobusima iz Srbije zaustavljeni su na graničnom prelazu Bajakovo gde su bez ikakvog objašnjena zadržani više od dva časa od strane hrvatske granične policije.
Zbog toga su u manastir Svetog Jovana Krstitelja stigli pred sam kraj liturgije.