Poznato je da su se u prošlosti događali cunamiji na Jadranu, a mogući su i u budućnosti...
Svet danas obeležava godišnjicu najrazornijeg cunamija u istoriji.
Cunami u Indijskom okeanu 26. decembra 2004. nastao je kao posledica podmorskog sumatransko-andamanskog zemljotresa, koji je naneo neprocenjivu štetu na Tajlandu, Šri Lanki, Indoneziji, Maldivima, Indiji i u Somaliji, odneo je oko 275.000 života, dok su milioni ostali bez svojih domova.
Na nekim delovima razorni talasi bili su visoki i više od 30 metara i pred sobom su nosili sve što im se našlo na putu, pa tako i citava sela.
Desetak godina nakon ovog cunamija, tacnije sredinom 2015. godine, geolozi su na Hvaru, na podrucju Majerovice, otkrili tragove cunamija, koji je pre 66 miliona godina izazvao udar asteroida odgovoran za izumiranje dinosaurusa, prenosi "Sputnjik".
Medutim, to nije jedini cunami koji se dogodio na Jadranu u prošlosti.
Poznato je da je visoki talas pogodio italijansku obalu Jadrana 1627. godine, zna se da su potresi u Dubrovniku 1667. godine i na crnogorskom primorju 1979. godine takode izazivali cunamije.
Zbog relativno slabijih potresa, plic´eg mora i niza drugih faktora, ti talasi nisu bili visoki kao na Pacifiku, ali s druge strane, ako se cunami formira u Jadranu, mnogo brže udara u obalu, pa je pitanje da li su stanovnici imali vremena za evakuaciju u slucaju zaista velike kataklizme, upozorili su svojevremeno strucnjaci sa Geofizickog zavoda u Zagrebu.
Iako je hvarsko otkric´e na neki nacin slucajnost, voditelj istraživanja dr Tvrtko Korbar tada je rekao da su postojale odredene pretpostavke da bi se na srednjodalmatinskim ostrvima i u Dinaridima mogli nac´i takvi tragovi.
Naime, poslednjih petnaestak godina sprovodila su se istraživanja za potrebe izrade nove geološke karte Republike Hrvatske, a geolozi su znali da se na tim lokalitetima nalaze kontakt naslage krede i paleogena, objavila je u to vreme "Dalmacija njuz".
Sprema se MEGA ZEMLJOTRES i cunami!
"Na Hvaru je jedinstven slucaj jer smo tamo dokazali da se u tim naslagama nalazi sam vrh najmlade naslage iz doba dinosaurusa, iz doba krede, odnosno mezozoika, i sam pocetak naslaga koje su nataložene iz doba paleogena, doba sisara. Zbog toga se krenulo s detaljnijim istraživanjima u okviru naucnog projekta koji je donedavno finansiralo Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta. Došlo se do naucnih rezultata koji su zanimljivi široj javnosti. Istraživanja su se sprovela na svim srednjodalmatinskim ostrvima, a na osnovu njih c´e biti izradene osnovne geološke karte Hrvatske. Nalazi ovakvih specificnih stvari koji se ticu tih naslaga su retki, a sam ovaj nalaz na Hvaru je na neki nacin bio slucajnost", rekao je Tvrtko Korbar i dodao kako je javnost tek nakon cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine i u Japanu 2011. postala svesna njihove razorne snage.
"Znamo kolike su ljudske žrtve i materijalnu štetu izazvali cunamiji visine desetak-dvadeset metara. Cunamiji u Japanu i Indijskom okeanu su geološki gledano redovni cunamiji visine desetak metara. Ovaj koji je izazvao udar asteroida, odnosno urušavanje velikih kolicina materijala u Atlantski okean, izazvao je cunami koji je inicijalno bio visok verovatno izmedu 300 i hiljadu metara. Buduc´i da je slabio prolaskom kroz Atlantik, ulaskom u tadašnji okean Tetis i dolaskom do naše Jadranske karbonatne platforme, koja je bila oko 10 hiljada kilometara udaljena od mesta udara asteroida u Jukatanu u Meksiku, procenjuje se da bi visina cunamija na samoj platformi bila izmedu 30 i 100 metara", ispricao je Korbar i dodao kako bi za preciznije odredivanje visine tog cunamija bile potrebne dodatne naucne kompjuterske simulacije.
OVO je bio najveci cunami u istoriji covecanstva
On je rekao da sada postoje samo generalne šeme, odnosno generalna rekonstrukcija podrucja srednjeg Jadrana koji pokazuje da je na zapadnoj strani ostrva Vis postojao duboki paleozaliv koji je pojacao cunami koji je ostavio tragove na Hvaru, istakao je Korbar i naveo kako na drugim ostrvima, ali i na samom Hvaru ima još geoloških nalaza koji bi mogli da budu zanimljivi turistima koje interesuju takve stvari.
„U tom dobu nije postojalo Apeninsko poluostrvo, nakon ovih geoloških promena poslednjih 50 miliona godina izdigli su se planinski lanci Dinarida i Apenina, konfiguracija se promenila i zato ne postoji moguc´nost ovako velikog cunamija, ali cunami je samo jedna od posledica takvih katastrofa koje se dogadaju svakih stotinak miliona godina. Naše kolege s geofizickog odseka PMF-a bave se cunamijima do visine desetak metara i realna opasnost za takav cunami na našem podrucju postoji, a to znaju stanovnici Vela Luke i drugih dubokih zaliva“, zakljucio je Korbar.
