Vanraspravno veće Haškog tribunala odbilo je danas zahtev nekadašnjeg visokog policijskog zvaničnika Republike Srpske Stojana Župljanina da mu se sudi zajedno sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karadžićem.
Vanraspravno veće Haškog tribunala odbilo je danas zahtev nekadašnjeg visokog policijskog zvaničnika Republike Srpske Stojana Župljanina da mu se sudi zajedno sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karadžićem.
Župljanin, koji je tokom rata u BiH bio načelnik policije u Banjaluci, optužen je za zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992.
Karadžiću se optužnicom na teret stavljaju genocid u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, kao i zločini protiv čovečnosti nad nesrbima širom te republike 1992-95.
Župljanin je zahtev za objedinjavanje postupka podneo 3. decembra, navodeći kao razlog da se veliki deo optužnica protiv njega i Karadžića podudara.
Zahtev Župljanina, nešto kasnije, podržao je i Karadžić.
S druge strane, Tužilaštvo i bivši ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić, koji je saoptužen sa Župljaninom, protivili su se objedinjavanju postupka, navodeći kao jedan od razloga da Župljanin to, prema pravilima suda, nije ni mogao da zatraži, već samo tužioci.
Tužioci i Stanišićevi branioci složili su se i da bi objedinjavanje nepotrebno usporilo i zakomplikovalo postupak protiv Župljanina i Stanišića koji je mnogo bliži suđenju nego postupak protiv Karadžića.
Iako je dalo za pravo Župljaninu da traži objedinjavanje postupka, vanraspravno sudsko veće ocenilo je da je optužnica protiv Karadžića znatno šira i da zajednički proces ne bi bio u interesu pravde, niti odbrane samog Župljanina i Stanišića.
Takođe, sudije su naznačile da Mićo Stanišić čeka na suđenje od 2005. godine i da bi objedinjavanje procesa bilo nepravedno prema njemu, budući da je postupak protiv Karadžića na samom početku, jer ni predlog izmenjene optužnice protiv njega još nije potvrđen.
(Beta)
Župljanin, koji je tokom rata u BiH bio načelnik policije u Banjaluci, optužen je za zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992.
Karadžiću se optužnicom na teret stavljaju genocid u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, kao i zločini protiv čovečnosti nad nesrbima širom te republike 1992-95.
Župljanin je zahtev za objedinjavanje postupka podneo 3. decembra, navodeći kao razlog da se veliki deo optužnica protiv njega i Karadžića podudara.
Zahtev Župljanina, nešto kasnije, podržao je i Karadžić.
S druge strane, Tužilaštvo i bivši ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić, koji je saoptužen sa Župljaninom, protivili su se objedinjavanju postupka, navodeći kao jedan od razloga da Župljanin to, prema pravilima suda, nije ni mogao da zatraži, već samo tužioci.
Tužioci i Stanišićevi branioci složili su se i da bi objedinjavanje nepotrebno usporilo i zakomplikovalo postupak protiv Župljanina i Stanišića koji je mnogo bliži suđenju nego postupak protiv Karadžića.
Iako je dalo za pravo Župljaninu da traži objedinjavanje postupka, vanraspravno sudsko veće ocenilo je da je optužnica protiv Karadžića znatno šira i da zajednički proces ne bi bio u interesu pravde, niti odbrane samog Župljanina i Stanišića.
Takođe, sudije su naznačile da Mićo Stanišić čeka na suđenje od 2005. godine i da bi objedinjavanje procesa bilo nepravedno prema njemu, budući da je postupak protiv Karadžića na samom početku, jer ni predlog izmenjene optužnice protiv njega još nije potvrđen.
(Beta)
