U selu Vozuća kod Zavidovića u Bosni i Hercegovin dogodio se jedan od najmonstruoznijih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije čije su žrtve bili srpski civili i vosjka - brutalno je ubijeno njih 500.
Ni 24 godine kasnije još uvek se ne zna gde je nestalo 129 Srba s prostora Vozuće i Ozrena, boraca Vojske Republike Srpske i civila. O tom ratnom zločinu retko kada se priča u javnosti, a upravo u tom mestu počinjena su brutalna ubistva i etničko čišćenje Srba koji su živeli na tom prostoru.
Snažnu pomoć tadašnjem musmilanskom lideru Aliji Izetbegoviću u "čišćenju" Vozuće, koja se nalazi između Zenice i Tuzle u BiH u dolini reke Krivaje i južnog dela Ozrena, dali su islamski borci - mudžahedini, odnosno, strani plaćenici, koji su bili u zloglasnom odredu "El Mudžahedin".
Na tri lake pešadijske brigade Vojske Republike Srpske napadalo je 23.000 vojnika 2. i 3. korpusa ABiH, odred El Mudžahedin uz podršku NATO snaga za brza dejstva. Tada je spaljeno 30 sela, proterano je 1.920 porodica u kojima je bilo više od 7.680 članova.
Zoran Blagojević,predsednik Zavičajnog udruženja Zavidovićana u Doboju i ratni komandant 4. Ozrenske lake pešedijske brigade Vojske Republike Srpske, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu da je 1992. godine samo u Zenici živelo 22.300, a s oklonim mestima još toliko. "Na potezu od Zenice do Tuzle, proterano je oko 40.000 Srba", rekao je Blagojević.
On je rekao da se Vozuća nalazi između Tuzle i Zenice što je bio značajan strateški položaj za tzv. Armiju BiH. Zbog toga su dobili naređenje da "očiste" taj prostor kako bi dva korpusa imala komunikaciju.
"Prve ofanzive krenule su 1992. godine, u junu su evakuisana tri sela i izvučeno je srpsko stanovništvo.1993. je bila jedna od jačih ofanziva - trajla je 10 dana, od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati, malo ko od naših vojnika je pitao za hranu", kazao je Blagojević.
Prema njegovim rečima, Alija Izetbegović je dao zadatak da se cela Vozuća zauzme, a borcima koji će da idu tamo davao je i nagrade.
"Kažu da je Srebrenica jedno od mesta gde se upotrebljavala velika sila, a šta je onda Vozuća?Dok je moja jedinica brojala oko 1.186 vojnika, njih je bilo 9.000, to je skoro 10 na jednog. Iz pravca Zenice napadala je brigada 3. korpusa, kao i druge jedinice, a među njima je bio i odred El Mudžahedin", kazao je Blagojević i dodao da je tajni naziv operacije iz pravca Tuzle bio "Uragan", a iz pravca Zenice "Fars".
Tačno 10. septembra 1995. godine krenula je nova ofanziva u kojoj su 64 osobe srpske nacionalnosti zarboljene i predate odredu El mudžahedin.
"Među tih 64 osoba bile su i tri žene. Svi zarobljenici prebačeni su u kamp El mudžahedina. Jedan dan su izdvojili te tri žene i pred njima im ubili strica, oca...Srpski borci bili su likvidirani na najbrutalniji način", naveo je Blagojević.
Komentarišući svirepe zločine na prostoru Vozuće, Blagojević je kazao da je jednom zarobljeniku bila odrubljena glava koju su svi njegovi saborci, Srbi, morali okrvavljenu da ljube, nakon čega je nastao i film o ovom gnusnom ratnom zločinu pod nazivom "Ljubi brata".
Ubijeno je više od 500 vojnika i civila, 129 ih se vode kao nestalo, od tog broja njih 80 je bilo u ozrenskoj brigadi.
Za brutalni pokolj Srba još uvek nema adekvatno kažnjenih.
"Tada je spaljeno 30 sela, proterano 1.920 porodica sa 7.680 članova, ubijeno više od 500 vojnika i civila.Tražimo i zahtevamo da znamo istinu o našim živim i zarobljenim, tu su učinjene brutalne likvidacije s odrubljivanjem glava", kazao je Blagojević.
On je upitao da li plač majke Srebrenice boli više od plača majke iz Vozuće?
"Kojom vagom može da se izmeri čija je bol bila veća?", dodao je Blagojević i upitao gde se nalaze tela ubijenih i gde se nalazi još 129 nestalih.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić rekao je da su zločini u Vozući bili klasično etničko čišćenje.
"Na području ozrenskog ratišta počinjeni su užasni sadistički zločini. Umesto da bude osuđenih za ovaj gnusni ratni zločin, bivši komandant Trećeg korpusa tzv. Armije BiH (ABiH) Sakib Mahmuljin predložen je nedavno da dobije povelju grada Zenice, čime se lokalni političari rugaju porodicama koje su shranile svoje obezglavljene članove, ili onim porodicama koje još nisu našli svoje članove", ocenio je Kojić.
On je istakao da ne postoji želja da se zločin dokaže, već samo da se prepiše drugima, u ovom slučaju odredu El mudžahedin.
"Sramna komisija za nestale tamošnje vlade dala je samo podatke o ubijenim Bošnjacima, dok nema apsolutno nikakvih podataka o Srbima", dodao je.
Mahmuljin je u jednom trenutku bio uhapšen zbog sumnje da nije sprečio islamske dobrovoljce da počine ratne zločine nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima na širem području Zavidovića i Vozuće tokom 1995. godine
Mahmuljinu, komandantu Trećeg korpusa tzv. Armije BiH, bio je podređen zloglasni odred El Mudžahid, za čije je monstruozne zločine u Vozući Haški tribunal osudio Rasima Delića.
Za zločine u Vozući sramotnom kaznom od tri godine osuđen je samo Delić, dok se komandna odgovornost Sakiba Mahmuljina, direktno nadređenog odredu El Mudžahid, još dokazuje pred Sudom u Sarajevu.
Delić je umro u Sarajevu 2010. godine, a često su ga nazivali "ocem bosanskih mudžahedina".
On je 13. avgusta 1993. naredio obrazovanje posebnog odreda "El Mudžahedin" čiji su pripadnici bili strani dobrovoljci muslimani, poznati pod nazivom "mudžahedini", koji su u delovali u centralnoj Bosni do septembra 1995.
Jedinice "El Mudžahedin", koje su bile pod Delićevom komandom, za vreme rata u BiH su izvršile mnoge ratne zločine i nečovečno postupale sa srpskim i hrvatskim vojnim i civilnim zarobljenicima.
