Zbog nedostatka radne snage u Hrvatskoj, ove godine se na Jadranu zaposlilo dosta sezonaca iz Srbije, a vlada je, suočavajući se s pritiskom hotelijera i ugostitelja, tokom leta dodatno povećala kvote za uvoz radne snage.
"Index.hr" je razgovarao s nekoliko sezonaca iz Srbije koji su otkrili sve o uslovima rada u Hrvatskoj.
Evo šta kažu - da li su doživeli ikakve neprijatnosti zbog svog porekla, budući da su se, na žalost, ovog leta dogodili razni incidenti i napadi na pripadnike srpske nacionalnosti.
Nemanja Kostić 26-godišnji je kuvar iz Beograda. Već drugu godinu zaredom je došao da odradi sezonu u Hrvatskoj. Zaposlio se u poznatom restoranu Boškinac u Novalji na ostvu Pag. Zadovoljan je, ali nije siguran da li će se vratiti i sldeće sezone.
"Imam neke planove za iduću godinu pa nisam siguran hoću li se vratiti, ali ako bih se vratio, siguran sam da bih opet došao u Boškinac jer mi je ovde stvarno dobro", rekao je Nemanja, koji je u ovom paškom restoranu počeo da radi 27. aprila i ostaje do 1. oktobra.
Kaže da je u istom restoranu radio i prošle godine i baš zato što mu je bilo dobro se opet vratio. Nikad, kaže, u Hrvatskoj nije doživio nijednu neprijatnost.
"Nisam doživio nikakvo neprijatno iskustvo, nije pala nijedna uvreda niti bezobrazna reč. I kad dobro radiš posao, nema ti ko šta reći. Posebno mi je drago jer sam tu stvorio nova prijateljstva s ljudima iz Zagreba. Jako smo dobri", rekao je Nemanja.
Kaže da mu je obezbeđen besplatni smeštaj i hrana, a platom je, izuzetno zadovoljan.
"Smešten sam u Novalji, imam i vozača koji nas vraća s posla, dolazi po nas. Imamo sve dobre uslove za rad, a platom sam prezadovoljan. Prošle godine sam bio 3 i po meseca, a sad ostajem malo više od pet meseci", ispričao je Nemanja.
U Hrvatskoj radi i 21-godišnja Katarina Tomić iz Bora. Ona radi u Vodicama skoro godinu dana. Došla je tu prošle godine na letovanje i potom čula da je hotel Olympia raspisao konkurs i da traži konobaricu. Prijavila se na i dobila posao.
"Radim od devetog meseca prošle godine, trenutno sam na godišnjem odmoru nakon kojeg se opet vraćam u hotel Olympia", rekla je.
Kaže kako joj je to prvo radno iskustvo van Srbije i da je prezadovoljna.
"Iskreno, predobro mi je u Vodicama. Ekipa s kojom radim je mlada, svi imamo nekog iskustva u turizmu i ugostiteljstvu jer smo svi završili te strukovne škole. Puno jedni drugima pomažemo, a posao je pre svega jako interesantan i može se puno toga naučiti", ispričala je Katarina.
Što se tiče uslova rada, plata je, navodi, dovoljna za njene potrebe. Iako ima pravo na smeštaj koji hotel obezbeđuje radnicima, ona i njen kolega su odlučili da iznajme stan koji sami plaćaju.
"Hotel ima svoj smeštaj za radnike koji dolaze na sezonu i taj smeštaj je dobar. Kad sam počela da radim, bila sam u njemu, ali hteli smo da se odvojimo od hotela i onda smo odlučili da iznajmimo stan da imamo više privatnosti. Ono šta mi zaista znači je to da nam hotel dosta toga pruža i sve što nam je potrebno nam omoguće. Tamo imamo besplatnu hranu, uz to imamo redovne stimulacije za dobro odrađen posao, imamo i bonuse za Božić i Uskrs, a zimi nam hotel omogućava razne tečajeve kako bismo poboljšali rad i komunikaciju s gostima", rekla je Katarina.
Na pitanje da li je doživela ikakve neprijatnosti kaže:
"Ne, nisam doživela nikakve neprijatnosti, čak smo negde i bolje prihvaćeni nego kod nas u Boru. A odlučila sam da dođe, kao što sam rekla, sasvim slučajno. Bila sam tu na letovanju, čula za konkurs i prijavila se. Budući da se bavim hotelijerstvom i time se planiram i dalje baviti, videla sam priliku za dobrim iskustvom, a i kao što sam navela, ovaj hotel nam stvarno daje puno mogućnosti, a i može se puno više da se zaradi i uštedi nego u Srbiji", rekla je Katarina.
Marija Petrović, pomoćna kuvarica u restoranu Sedma peka u Milni, rođena je 1994. godine u Kninu. Već sledeće godine s porodicom se seli u Srbiju, tačnije u Kragujevac. Od prošle godine je na Braču, u Milni se i udala za Kragujevčanina, građevinskog radnika. Ostaće tu sve dok ima posla.
"Prošle godine sam prvi put sezonski radila u Hrvatskoj i sve je ok na Braču. Ne može se osetiti ko je ko, šta je šta, svi smo mi ovde ljudi od krvi i mesa. Nikad me niko nije pitao koje sam vere i te stvari. U ovih godinu dana, od kada živim tu, pričam čisto srpski jezik i nikada nisam imala problema. I draže mi je tu s domaćim stanovništvom, domaćim ljudima, nego u inostranstvu, u Nemačkoj ili negde pod tuđim krovom", govori Marija.
Igor Kekerić, konobar iz Kraljeva, rođen je 1986. godine. U Hrvatsku je prvi put stigao pre tri i po meseca na sezonski rad u supetarski kafić Sweet life. Ostaje do kraja ovog meseca, a posao je našao preko majke, takođe sezonske radnice na Braču. Njoj je, pak, u potrazi za radnim mestom pomogla prijateljica iz Kraljeva, koja je poreklom iz Splita. Igorovi utisci su odlični:
"Sve je normalno. Da je lako, nije lako, bilo je i vruće mnogo, bilo je i posla, radilo se, ali generalno je okej. Ljudi su okej ovdje, ja lično nisam imao nikakvih problema, a i radim u lokalu u koji svraćaju lokalci, ljudi koji tu žive preko cele godine. Upoznao sam dosta ljudi, ostvario kontakte, neka nova prijateljstva", priča Igor na tečnoj ekavici, a na pitanje da li ga iko upozorio da pazi kako govori kaže:
"Nije. Imao sam neki uvid u stanje. Svuda je isto, budala svuda ima, ne treba provocirati ni tu ni tamo. Normalno pričam, razumemo se, naučio sam i dosta dalmatinskih reči, znam da je kušin jastuk, takujin novčanik, bokun malo..."
A jesu li ga prijatelji nagovarali da odustane od dolaska u Hrvatsku i, naročito, Dalmaciju?
"Bilo je malo - pazi se, Split, Torcida, navijači, sve to što se vrti po novinama i televiziji, ali stvarno nisam imao nikakav problem, a koliko znam, ni mama", kaže Igor za Index.
