EU planira da se prositi na 30 clanica

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

"BiH je van priče": Da li će EU brojati samo do 30?

Autor Izvor mondo.ba Željko Svitlica
Autor Izvor mondo.ba Željko Svitlica

Najnovije vesti iz briselskih krugova kažu da Evropska unija planira da se proširi na 30 članica i da će nakon toga na proširenje biti stavljena tačka.

Izvor: MONDO/Samir Cacan

Ovo još jedna od novih politika koje stižu iz glavnih političkih centara EU. Raspored snaga unutar Evropske unije po pitanju proširenja EU sve je nepovoljniji za države koje imaju ambicije da postanu članice, s tendencijom da postane gori, saznaje beogradski "Nedeljnik" u Briselu i Parizu.

U ovom scenariju, najslabije šanse ima Bosna i Hercegovina i Kosovo kao zaseban politički subjekat odvojen od Srbije.

"Srbija i Crna Gora drže sudbinu u svojim rukama, a ukoliko ispune uslove, Severna Makedonija je u boljoj poziciji od Albanije, a Kosovo i Bosna i Hercegovina van priče," navodi se u tekstu Nedjeljnika.

Možda će vas zanimati

List navodi da će Crna Gora i Srbija morati da naprave epohalne pomake koji iz aktuelne perspektive izgledaju neizvodljivo. U Crnoj Gori to je odlazak sadašnjeg režima s vlasti u Crnoj Gori, a Srbija će morati da potpiše pravno obavezujući sporazuma između Beograda i Prištine i da ga implementira.

Mala uteha je ta da će "prekobrojni" imati odnose sa EU koji će biti više od SSP ali manje od članstva

"Bosna i Hercegovina i Kosovo neće ući u EU za našeg veka. Ne zato što neko ima predrasude bilo koje vrste, već zato što je za BiH, pored svih ostalih problema, nepremostiva prepreka Dejtonski sporazum, a za Kosovo što ga ne priznaje pet članica EU,''  rekao je izvor "Nedeljnika" iz EU.

Ni raskid, ni integracija, ni odbacivanje, ni prihvatanje - to je budućnost odnosa našeg regiona i Evropske unije u narednim godinama, ako je verovati inicijativama i (polu)zvaničnim informacijama koje se pojavljuju ove jeseni.

Umesto konkretnih vremenskih obećanja, sada se kreiraju specijalne ponude koje treba da posluže kao kompenzacija i zamjena za evropske integracije. Nedavno je objavljeno da Francuska nudi specijalni plan za zapadni Balkan u kojem bi odgađanje članstva bilo kompenzovano pristupom bogatim fondovima za razvoj.

Možda će vas zanimati

Nova metodologija trebalo da bude precizirana na Evropskom savetu u martu sledeće godine i zatim da bude usvojena na majskom samitu EU - Zapadni Balkan u Zagrebu. 

Na martovskom samitu će bit reči i o BiH, a uslovi za to stvorili su se sada kada je odblokiran proces formiranja vlasti i kada će biti nastavljeni koraci na implementaciji preporuka Evropske komisije iz Mišljenja o kandidaturi BiH i Analitičkog izveštaja iz maja ove godine.

Ko je čitao to mišljenje, jasno mu je kuda ide BiH kada je u pitanju put u EU i zašto ova ''usporavanja'' i vesti da je članstvo izuzetno daleko, nisu iznenađenje, smatra profesor politikologije na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, Miloš Šolaja.

"To mišljenje je prilično oštro. Prema tome,  nije se moglo nešto bolje očekivati. Pitanje je šta su zemlje u regionu uradile da dostignu propisane standarde. Ovo je region koji se nada da će mu neko nešto dati. Nešto morate i uraditi da biste nešto dobili. Kod nas je udaren jedan standard iz rata da se ponašamo kao razmažena beba. Međunarodna zajednica, tj. zemlje koje čine EU, troše pare svojih poreskih obveznika i imaju obaveze prema njima,'' objasnio je Šolaja nešto ranije u izjavi za Mondo, komentarišući francusku inicijativu i regionalno povezivanje, tzv. Mali šengen.

On je podsetio da ulazak u EU zahteva ispunjavanje određenih standarda i dostizanje određenih vrijednosti koje su zapisane u kriterijima iz Kopenhagena još 1993. godine. U odnosu na te kriterijume se meri da li je neka država bliže ili dalje od EU. 

''Postoji najmanje 16 različitih inicijativa (za ovaj region) koje su organizovane od 1989. do danas. Regionalna integracija je bila jedan od način da se prije prilagodimo EU, ali to zemlje u regionu nisu baš tako shvatale, '' kaže profesor Miloš Šolaja i objašnjava da su uslovi u EU danas jako komplikovani.

''EU sama za sebe ima dosta unutrašnjih problema, pogotovo sada sa ovom francuskom inicijativom da se na neki način nametne kao ko-lider ili lider EU. Tako da onda procesi u ovim zemljama jugoistoka EU više nisu u fokusu pažnje. S druge strane već su druge zemlje ušle tako da se ne očekuje da bi ovaj Balkan ili jugoistok Evrope pravili posebne probleme, a odavno se stvara pritisak, ako pratite tu retoriku da proces transformacija, reformi i prilagođavanja ide brže, ali objektivno nije išlo tako brzo kako je očekivano. Plus, naravno, postojr određena politička uslovljavanja," komentariše Šolaja inicijative zbirnog naziva ''manje od članstva - više od trenutnog stanja.''

EU trenutno ima 28 članica uključujući i Veliku Britaniju čiji ''raskid'' (Brexit) i dalje traje. Albanija, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija i Turska su države kandidati koje su u postupku prenošenja (tj. integrisanja) zakonodavstva Evropske unije u nacionalno pravo.

Bosna i Hercegovina ima status potencijalnog kandidata koji još ne ispunjava uslove za članstvo.

Pročitajte i ovo

Komentari 6

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Goran RS

BiH podijeliti na dva dijela (Srbija I Hrvatska) I problem rijesen.

AV

@Goran RS Neka hvala.Dosta je bosančerosa u RH,eto vam cijela.

Luka

EU već ima 28 članica tako da ne razumem kako mogu zemlje da se trkaju za poslednja tri mesta. Po mom mišljenju, veće su šanse da se ona raspadne nego da mi uđemo u nju, u narednih 20 godina. EU ima samo dobru ekonomiju, ostalo je pas koji laje a ne ujeda.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader