Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da je Crna Gora usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti potvrdila da je građanska država, multietnička demokratija i društvo koje želi da kroz reforme i modernizaciju bude sastavni deo savremene evropske civilizacije.
Crna Gora se suočava sa višestrukim udarima, iznutra i izvana, kroz otvorenu spregu crkve s nacionalističkim vansistemskim delovanjem, usmerenim na urušavanje pravnog poretka i negiranje građanskog i multietničkog karaktera crnogorske države, što bi u krajnjem značilo povratak na srednovekovni sistem u kojem je crkva bila iznad države i građana, saopštio je danas predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
On je kako je saopšteno iz Službe za informisanje predsednika Crne Gore, održao govor na 43. sesiji Saveta za ljudska prava koja se održava u Palati nacija u Ženevi.
On je dodao da je Crna Gora posvećena univerzalnim vrednostima na kojima počivaju moderne demokratije.
Ukazao je na važno unutrašnje pitanje za Crnu Goru, a tiče se novousvojenog Zakona o verskim slobodama, kojim se, kako tvrdi Đukanović, na liberalan način, u skladu sa najsavremenijim legislativnim standardima, učvrćuje sloboda veroispovesti, uređuje pravni položaj verskih zajednica i garantuje ustavni princip odvojenosti crkve od države.
"Postupak izrade zakona trajao je pet godina, uz inkluzivan dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući sve verske zajednice u zemlji i relevantne međunarodne organizacije, u prvom redu Venecijansku komisiju čije su preporuke u potpunosti prihvaćene.
Ovim zakonom je zamenjen zakon iz 1977. godine iz perioda komunističke Jugoslavije. Međutim, već u pripremi, a posebno nakon njegovog usvajanja Crna Gora se suočila sa optužbama od strane samo jedne verske zajednice, i sa brutalnom medijskom kampanjom dominantno iz bližeg okruženja, s veštim manipulacijama i pokušajima da se država optuži da namerava da otima crkvenu imovinu i menja njihovu viševekovnu namenu. Uz to, u međunarodnim forumima, uključujući i ovaj dom, mogle su se čuti optužbe da Crna Gora sprovodi politiku diskriminacije i krši verske slobode", poručio je Đukanović.
Kazao je i da sve ovo ima svoju tipično balkansku predistoriju, o čemu nažalost nema vremena da ih upozna.
"Zato danas i u Savetu za ljudska prava, želim da potvrdim da je usvajanjem ovog zakona Crna Gora potvrdila da je građanska država, multietnička demokratija i društvo koje želi da kroz reforme i modernizaciju bude sastavni deo savremene evropske civilizacije. Zbog toga se suočavamo sa višestrukim udarima, iznutra i izvana, kroz otvorenu spregu crkve s nacionalističkim vansistemskim delovanjem, usmerenim na urušavanje pravnog poretka i negiranje građanskog i multietničkog karaktera crnogorske države, što bi u krajnjem značilo povratak na srednjovekovni sistem u kojem je crkva bila iznad države i građana", saopštio je Đukanović.
On je rekao i da Crna Gora kontinirano deluje u pravcu zaštite, unapređenja i ispunjavanja ljudskih prava.
Predsjednik Crne Gore je poručio da stabilnost zemlje nije ugrožena.
"Crna Gora će, kao i 2006. kada je demokratskim referendumom, što nije baš uobičajeno na Balkanu, obnovila državu, i ovo unutrašnje pitanje rešiti na miran način, i tako odbraniti koncept u kojem svi građani, i sve verske zajednice, imaju ista prava i ravnopravan položaj.
Ovim mi činimo dobro ne samo za sebe i svoje građane, već šire potvrđujemo da je koncept građanske, multietničke demokratije na Zapadnom Balkanu moguć i održiv; da je jedini garant stabilnosti ovog ranjivog regiona.
Jednako tako, ukazujemo koliko je opasno prenebregavati realnost, igrati se osećanjima vernika i biti objekat ili oruđe u realizaciji opasnih velikodržavnih projekata, što bi sve zajedno trebalo da nas zabrinjava. Crna Gora ostaje opredeljena da dalje izgrađuje svoj kredibilitet poštovaoca i zaštitnika ljudskih prava. Verujem da ćemo time na najbolji način zadobiti vaše poverenje i podršku za kandidaturu za članstvo u Savetu za period 2022-2024", zaključio je Đukanović.
