HRVATI SE OVAKO POKLONILI ŽRTVAMA U GRUBORIMA: "U svakom žitu ima kukolja"

U zaseoku Grubori, sela Plavno u Hrvatskoj , danas je, u prisustvu predsednika te zemlje Zorana Milanovića, članova Vlade i političkih predstavnika Srba ali i tadašnjih hvratskih vojnika "branitelja", održana komemoracija srpskim žrtvama ubijenim u "Oluji".

Predsednik Udruženja "Vedra", veterana Domovinskog rata i antifašista, Ranko Britvić kaže za Tanjug da se mora kleknuti pred nedužnim žrtvama, ali i razviti osećaj krivice za ubistva nedužnih civila.

Na pitanje zašto su odlučili da dođu u Grubore i Plavno, na komemoraciju srpskim žrtvama, Britvić kaže da se "crni oblak odavno nadvio nad braniteljima", koji su, dodaje, "branili domovinu najčasnije kako su umeli i znali".

"Sve snage hrvatske policije, a kasnije i vojske, potekle su od ljudi koji su stvarno želeli najbolje. Ali, u svakom cveću ima kukolja, a taj kukolj koji smo mi nosili, a nažalost i do danas ga vučemo sa sobom, imao je jedan ustaški predznak. Jedna ekipa koja nas progoni ustašlukom godinama, koji ovaj narod, ne da je zaplašio, nego ga i danas plaši", rekao je Britvić za Tanjug nakon komemoracije.

MILANOVIĆ: SLUČAJ GRUBORI SU ZA HRVATSKU MORALNI UŽAS

Predsednik Milanović istakao je da su ratovi gotovi i da je vreme za, kako je rekao, ono što je normalno u nama, a Milorad Pupovac da ovde počinjen ratni zločin prema civilnom stanovništvu za koji niko nije kažnjen, da veruje da je cilj ove komemoracije da se uspostavi nova politika sećanja i komemorativne prakse gde će se čuti glas osude svakog zločina nezavisno od toga ko ga je počinio.

"Ovo je neka vrsta duga časti nečega što se dogodilo pre 25 godina što je u meni izazvalo moralni užas ", kazao je on o zločinima u Gruborima i Plavnu gde je ubijeno šest civila posle akcije "Oluja" i 26 nakon nje.

Ukazao je da je o Gruborima čitao prvi put 1995.u "Njujork tajmsu", kao diplomata i da je razmišljao šta je gore, da li nešto što se graniči sa moralnom katastrofom, što je zlo samo po sebi ili šteta naneta državi.

Naglasio je da je ono prvo najgore, ali i poručio da je naneta velika šteta hrvatskoj državi , da je zločin naneo veliku štetu reputaciji Hrvatske, koja do tada nije bila loša i ujedno je kompromitovala pojedine jedinice hrvatske policije koje su tokom rata borile na pošten način.

"Nakon ovoga ništa nije više isto, zbog moralnog užasa i štete koja je naneta", poručio je on.

"Ono što izaziva užas je ubistvo šest nedužnih ljudi, starih. Pre dva dana sam u Sinjskoj Krajini, odakle potičem, za koju sam uvek mislio da je zabačena, a ona je ništa prema ovome ovde, kada se okupilo 30-tak Milanovića, koji su došli sa svih strana, osećajući šta me čeka za dva dana zamislio da li bi neko mogao ubiti te meni drage starije ljude. U ime koje proklete pravde?", zapitao je i dodao to je najveća šteta, iako šteta zvuči previše pravnički.

Vodćei predstravnik Srba u Hrvatskoj , Milorad Pupovac, skrenuo je pažnju na činjenicu da ovaj zločin nije kažnjen.

On je podsetio da su u Plavnom i Gruborima ubijene mahom izrazito starije osobe, da su ubijene dok su čuvali stoku, dok su radili svoje poslove u polju, dok su ležali u bolesničkoj postelji ili sedeli u invalidskim kolicima, ubijeni su rukama podignutim u vazduh, a nisu bili vojnici, niti naoružani.

Ubili su ih tadašnji pripadnici hrvatske vojske i specijalne jedinice policije, ukazao je on dodajući da njihovo ubistvo, paljenje njihovih kuća, koje je zabeleženo I dokumentovano od brojnih međunarodnih organizacija I pravosuđa Hrvatske, nije kažnjeno.

"Svi su nesumnjivo utvrdili da je ovde počinjen ratni zločin prema civilnom stanovništvu, kao na drugim mestima takozvanog sektora jug. Za ovaj zločin, kao i za niz najvećeg dela na području sektora Jug niko nije odgovarao. Sudovi su odradili svoj posao, ali tako da su propustili utvrditi ko je počinio ove zločine. Nažalost u tome su sudelovali I oni kojima sudska etika I moralni poziv nisu smeli dopustiti da ovaj zločin ostane nekažnjen", rekao je Pupovac.

Kazao je da je trebalo proći 25 godina da se podignu dva znamenja, dva jednostavna drvena krsta na ova dva stratišta, i da to ne bi bilo učinjeno da nije preostalih meštana Plavna koji se u njega vraćaju, SNV-a i političkog iskoraka koji je napravila vlada Andreja Plenkovića i predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

"Da nije bilo tog iskoraka koji ima za cilj stvaranja nove politike sećanja I komemorativne prakse u kojem će se čuti glas osude svakog zločina nezavisno od toga ko ga ke počinio. Danas ćemo na ovom mestu stradanja osim žaljenja za stradalim podeliti veru i posvetiti se onima koji su došli uzdajući se da će neki ovde ostati, a neki obnoviti svoje domove", rekao je on i skrenuo pažnju da svi oni koji su se danas okupil imaju dužnost da u tome pomognu...

Za Borisa Milošević, koji se u fokusu javnosti s obe strane Save našao nednvo zbog toga što je prisutvovao državnoj proslavi "Oluje" , empatija i priznanje svih žrtava je pretpostavka pomirenja i prestanka mržnje.

"Vreme je da mržnja prestane i da se ne prenosi na nove generacije. Samo tako zajedno možemo da gradimo bolju Hrvatsku i to je politika ove Vlade. Bila je hrabrost u to vreme ostati u svom selu, danas je potrebna hrabrost vratiti se i krenuti iz početka. Svestan sam da je prošlo 25 godina, da ima raznih životnih problema, birokratije ali vas pozivam da se vratite", kazao je on.

Ministar Medved je rekao da Hrvatska kao pobednik u ratu žali zbog svih stradalih, posebno civila, a da je čin iskazivanje pijeteta je važan korak u izgradnji civilizacijskog društva a "čin čovečnosti dodatna potvrda legitimnosti i pravednosti domovinskog rata".

Komemoraciji prisustvovao je veliki broj nekadašnjih meštana sda opustelog zaseoka Grubori, odnosno njihovi članovi porodice, koji sada žive pretežno u Srbiji.

Na kraju komemoracije svi su položili ruže na krst žrtvama ratnog zločina, a potom su predstavnici hrvatske države na kratko razgovarali sa predstavnicima meštana.

(MONDO/Agencije)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.