KO JE BIO MOMČILO KRAJIŠNIK: "Mister NO" ga prozvali tokom pregovora u Dejtonu

Prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik preminuo je danas na Klinici intenzivne medicine Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske od posledica korona virusa.

Završio je studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu. U politiku se uključio u višestranačkom sistemu kao finansijski direktor radne organizacije u okviru kompanije "Energoinvest."

Bio je jedan od pionira Srpske demokratske stranke, a na izborima 1990. bio je izabran za poslanika na listi SDS-a, a odmah zatim i za predsednika Narodne skupštine BiH.

Bio je predsednik Skupštine SR Bosne i Hercegovine od 21. decembra 1990. do 7. aprila 1992. godine. Slovio je za staloženog i miroljubivog srpskog političara. Nakon višestruke majorizacije od strane koalicije SDA-HDZ i demonstrativnog izlaska srpskih poslanika iz Skupštine BiH, Momčilo Krajišnik je 25. oktobra 1991. je bio izabran i za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH. Istu funkciju, ubrzo preimenovanu u predsednik Narodne skupštine RS, obavljao je sve do prvih posleratnih izbora 1996. godine.

Krajišnik je uoči i tokom rata intenzivno delovao i kao jedan od srpskih predstavnika u političkim i mirovnim pregovorima. Nakon razgovora u Dejtonu su ga međunarodni posrednici zbog njegove nepopustljivosti opisali kao „Mr. No” (Gospodin Ne).

Na izborima 1996. Krajišnik je izabran za srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH na mandat od dve godine, a posle 1998. bio je senator RS (član Senata Republike Srpske je bio od 1996. godine) i stranački funkcioner.

UHAPŠEN NA PALAMA 2000. GODINE

U ranim jutarnjim časovima 30. aprila 2000. godine francuski specijalci SFOR-a uhapsili su ga u kući na Palama i odveli u Hag.

Krajišnik je bio u pritvoru Haškog tribunala od aprila 2000. godine, a prvostepeno je bio osuđen za zločine počinjene tokom rata nad nesrpskim stanovništvom u BiH na 27 godina zatvora. Žalbeno viće Haškog tribunala mu je 17. marta 2009. izreklo kaznu od 20 godina.

Sudsko veće je Krajišnika 27. septembra 2006. godine proglasilo krivim za zločine protiv čovečnosti - ubistva, istrebljenje, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje bosanskih muslimana i Hrvata. Oslobođen je krivice za genocid i saučesništvo u genocidu nad nesrpskim stanovništvom tokom ratnih sukoba u BiH.

Sudsko veće je zaključilo da je Krajišnik bio deo udruženog zločinačkog poduhvata koji su, prema oceni suda, činili i bivši predsednik RS Radovan Karadžić i druge vođe Srba iz BiH.

Njihov opšti cilj bio je "etničko prekomponovanje teritorija koje je odredilo bosansko-srpsko rukovodstvo drastičnim smanjenjem broja muslimana i Hrvata kroz proterivanje sa određenih teritorija".

Veće je proglasilo Krajišnika krivim za ubistva ili istrebljenje gotovo 3.000 bosanskih muslimana i Hrvata i za učešće u prisilnom premeštanju više od 100.000 muslimana i Hrvata iz oblasti koje su pod kontrolom držale snage bosanskih Srba.

U prvom pojavljivanju pred sudom, bivši predsednik Skupštine RS izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužbe.

Suđenje je trajalo od 3. februara 2004. do 31. avgusta 2006. godine, a na prvostepenu presudu žalbu su uložili i Tužilaštvo i Krajišnik, koji je sam vodio žalbeni postupak.

Kaznu je od 2009. godine izdržavao u zatvoru u Engleskoj, odakle je kasnije prebačen u Vels. Nakon odslužene dve trećine kazne, pušten je na slobodu 2013. godine.

(Mondo/Telegraf)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.