Optuženi Radovan Karadžić koji se brani sam, zatražio je od Haškog tribunala da dozvoli njegovom pravnom savetniku Piteru Robinsonu da učestvuje u suđenju koje bi trebalo da počne 19. oktobra
Optuženi Radovan Karadžić koji se brani sam, zatražio je od Haškog tribunala da dozvoli njegovom pravnom savetniku Piteru Robinsonu da učestvuje u suđenju koje bi trebalo da počne 19. oktobra.
On je takođe zatražio od ovog suda da imenuje tročlani panel sudija koji bi odlučio o njegovom zahtevu za izuzeće sudije Melvila Berda, saopšteno je danas iz Haga.
Karadžić je najavio da će na početku suđenja održati uvodnu reč, odmah pošto to učine tužioci. Na odluku da suđenje počne 19. oktobra, Karadžić je juče uložio žalbu, tražeći da proces bude odložen zato što nije imao dovoljno vremena da se pripremi.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
U danas objavljenom podnesku, naglašavajući da ne odustaje od odluke da se brani sam, Karadžić je precizirao da bi se savetnik Robinson tokom procesa bavio pravno-proceduralnim pitanjima.
"Ovim zahtevom, Karadžić se ni na koji način ne odriče prava da se sam zastupa. Imajući u vidu ogromno vreme potrebno za pripremanje i sprovođenje unakrsnog ispitivanja svedoka, Karadžić veruje da bi time što bi se njegov pravni savetnik bavio pravnim pitanjima bilo omogućeno glatko odvijanje suđenja, a on sam mogao bi da se usredsredi na činjenična pitanja", piše u podnesku odbrane.
Istovremeno, Karadžić je zatražio i da Tribunal poveća novčanu naknadu američkom advokatu Robinsonu, ukoliko mu dozvoli da učestvuje u procesu.
Napominjući da Robinson trenutno od suda dobija naknadu predviđenu "za pomoćno osoblje" u iznosu od "15-25 evra na sat", odbrana navodi da on po toj tarifi "ne bi mogao da učestvuje u suđenju".
Karadžić je od suda zatražio i dozvolu da u sudnici budu prisutni još jedan pravni pomoćnik i dvojica referenata za predmet koji bi mu pomagali, ali ne bi uživali pravo da se obrate sudu poput Robinsona.
U dosadašnjoj praksi, Tribunal je bio dozvolio optuženima Momčilu Krajišniku i Slobodanu Praljku da imaju pomoć advokata u sudnici, iako su se zvanično branili sami.
Doskorašnji pretprocesni sudija Ijan Bonomi (Iain Bonomy) ranije je Karadžića više puta pozivao da postavi branioca, sugerišući da bi mu bilo dozvoljeno da i sam učestvuje u suđenju, ispituje svedoke i izlaže argumente. Karadžić je te pozive odbijao, ostajući pri odluci da će zastupati sam sebe.
Karadžić je u pritvoru Tribunala od 30. jula prošle godine, kada su ga vlasti Srbije prebacile u Hag. Po zvaničnom saopštenju, Karadžić je bio uhapšen 21. jula, a on je pred Tribunalom tvrdio da su ga nepoznate osobe uhapsile 18. jula i tri dana držale u protivpravnom pritvoru pre nego što je izveden pred istražnog sudiju.
(agencije/MONDO)
On je takođe zatražio od ovog suda da imenuje tročlani panel sudija koji bi odlučio o njegovom zahtevu za izuzeće sudije Melvila Berda, saopšteno je danas iz Haga.
Karadžić je najavio da će na početku suđenja održati uvodnu reč, odmah pošto to učine tužioci. Na odluku da suđenje počne 19. oktobra, Karadžić je juče uložio žalbu, tražeći da proces bude odložen zato što nije imao dovoljno vremena da se pripremi.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
U danas objavljenom podnesku, naglašavajući da ne odustaje od odluke da se brani sam, Karadžić je precizirao da bi se savetnik Robinson tokom procesa bavio pravno-proceduralnim pitanjima.
"Ovim zahtevom, Karadžić se ni na koji način ne odriče prava da se sam zastupa. Imajući u vidu ogromno vreme potrebno za pripremanje i sprovođenje unakrsnog ispitivanja svedoka, Karadžić veruje da bi time što bi se njegov pravni savetnik bavio pravnim pitanjima bilo omogućeno glatko odvijanje suđenja, a on sam mogao bi da se usredsredi na činjenična pitanja", piše u podnesku odbrane.
Istovremeno, Karadžić je zatražio i da Tribunal poveća novčanu naknadu američkom advokatu Robinsonu, ukoliko mu dozvoli da učestvuje u procesu.
Napominjući da Robinson trenutno od suda dobija naknadu predviđenu "za pomoćno osoblje" u iznosu od "15-25 evra na sat", odbrana navodi da on po toj tarifi "ne bi mogao da učestvuje u suđenju".
Karadžić je od suda zatražio i dozvolu da u sudnici budu prisutni još jedan pravni pomoćnik i dvojica referenata za predmet koji bi mu pomagali, ali ne bi uživali pravo da se obrate sudu poput Robinsona.
U dosadašnjoj praksi, Tribunal je bio dozvolio optuženima Momčilu Krajišniku i Slobodanu Praljku da imaju pomoć advokata u sudnici, iako su se zvanično branili sami.
Doskorašnji pretprocesni sudija Ijan Bonomi (Iain Bonomy) ranije je Karadžića više puta pozivao da postavi branioca, sugerišući da bi mu bilo dozvoljeno da i sam učestvuje u suđenju, ispituje svedoke i izlaže argumente. Karadžić je te pozive odbijao, ostajući pri odluci da će zastupati sam sebe.
Karadžić je u pritvoru Tribunala od 30. jula prošle godine, kada su ga vlasti Srbije prebacile u Hag. Po zvaničnom saopštenju, Karadžić je bio uhapšen 21. jula, a on je pred Tribunalom tvrdio da su ga nepoznate osobe uhapsile 18. jula i tri dana držale u protivpravnom pritvoru pre nego što je izveden pred istražnog sudiju.
(agencije/MONDO)
