Kada bi statističare pitali gde se u Srbiji isplati raditi sigurno bi odgovor bio – u banci i na Novom Beogradu, jer je u avgustu zaposlenima u finansijskom sektoru isplaćena prosečna zarada od 72.032 dinara
Kada bi statističare pitali gde se u Srbiji isplati raditi sigurno bi odgovor bio – u banci i na Novom Beogradu, jer je u avgustu zaposlenima u finansijskom sektoru isplaćena prosečna zarada od 72.032 dinara.
Dva puta više od republičkog proseka prošlog meseca isplaćeno je onima koji su uhleblje našli u duvanskoj industriji (68.290).
Ništa gore nisu prošli ni zaposleni u takozvanim delatnostima na bazi učlanjenja (66.743), gde se, osim nevladinih organizacija, ubrajaju i profesionalna i strukovna udruženja, ali i komore.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna avgustovska plata iznosila je 31.338 dinara i realno je bila manja za 3,6 odsto nego julska.
Radnici koji su se prethodnog meseca našli u fabričkom krugu neke od tekstilnih industrija primili su dva i po puta manju platu od republičkog proseka. Tako je ubedljivo najniža zarada isplaćena proizvođačima odevnih predmeta i krzna (12.691) i tekstilnih prediva i tkanina (13.982).
Posmatrano po opštinama, najbolje su prošli stanovnici prestonice, jer su najveće zarade isplaćene u Novom Beogradu (47.142), Lazarevcu (45.926), Surčinu (45.234) i Vračaru (43.307). Nosioci najtanjih novčanika, s druge strane, bili su građani Gadžinog Hana (14.720). Crno finansijsko stanje bilo je i u Beloj Palanci gde je u proseku isplaćeno 14.973 dinara, ali i u Svrljigu (15.172) i Kuršumliji (15.242 dinara).
Dok su se žitelji prestoničke opštine Palilula sa prosečno isplaćenih 41.246 dinara našli među prvih deset po visini zarada, stanovnici niške opštine istog naziva bili su takođe među prvih deset, ali najmanje plaćenih građana Srbije (17.821 dinar), piše “Politika.”
Ipak, ovogodišnja avgustovska plata je u odnosu na zaradu isplaćenu istog meseca prošle godine realno manja za 1,4 odsto, što znači da je novčanik prosečnog građanina Srbije bio mnogo otporniji na krizu, nego što je to bila ukupna ekonomija. Jer, industrijska proizvodnja za godinu dana je pala za 17 odsto, a pad bruto domaćeg proizvoda do kraja decembra biće oko četiri odsto, izvoz je manji za 33 procenta, dok je dinar prošle godine u ovo vreme bio 25 odsto jači.
”To znači da zarade polako počinju da reaguju na ono što se dešava u privredi”, objašnjava za ovaj list Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta.
”Zbog krize su u mnogim firmama plate smanjene, dok su u javnim preduzećima zarade zamrznute u skladu sa dogovorom koji je postignut sa MMF-om. Poslodavci su žrtvovali zarade kako bi koliko-toliko sačuvali radna mesta i to je sada zabeležila statistika.”
(MONDO)
Dva puta više od republičkog proseka prošlog meseca isplaćeno je onima koji su uhleblje našli u duvanskoj industriji (68.290).
Ništa gore nisu prošli ni zaposleni u takozvanim delatnostima na bazi učlanjenja (66.743), gde se, osim nevladinih organizacija, ubrajaju i profesionalna i strukovna udruženja, ali i komore.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna avgustovska plata iznosila je 31.338 dinara i realno je bila manja za 3,6 odsto nego julska.
Radnici koji su se prethodnog meseca našli u fabričkom krugu neke od tekstilnih industrija primili su dva i po puta manju platu od republičkog proseka. Tako je ubedljivo najniža zarada isplaćena proizvođačima odevnih predmeta i krzna (12.691) i tekstilnih prediva i tkanina (13.982).
Posmatrano po opštinama, najbolje su prošli stanovnici prestonice, jer su najveće zarade isplaćene u Novom Beogradu (47.142), Lazarevcu (45.926), Surčinu (45.234) i Vračaru (43.307). Nosioci najtanjih novčanika, s druge strane, bili su građani Gadžinog Hana (14.720). Crno finansijsko stanje bilo je i u Beloj Palanci gde je u proseku isplaćeno 14.973 dinara, ali i u Svrljigu (15.172) i Kuršumliji (15.242 dinara).
Dok su se žitelji prestoničke opštine Palilula sa prosečno isplaćenih 41.246 dinara našli među prvih deset po visini zarada, stanovnici niške opštine istog naziva bili su takođe među prvih deset, ali najmanje plaćenih građana Srbije (17.821 dinar), piše “Politika.”
Ipak, ovogodišnja avgustovska plata je u odnosu na zaradu isplaćenu istog meseca prošle godine realno manja za 1,4 odsto, što znači da je novčanik prosečnog građanina Srbije bio mnogo otporniji na krizu, nego što je to bila ukupna ekonomija. Jer, industrijska proizvodnja za godinu dana je pala za 17 odsto, a pad bruto domaćeg proizvoda do kraja decembra biće oko četiri odsto, izvoz je manji za 33 procenta, dok je dinar prošle godine u ovo vreme bio 25 odsto jači.
”To znači da zarade polako počinju da reaguju na ono što se dešava u privredi”, objašnjava za ovaj list Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta.
”Zbog krize su u mnogim firmama plate smanjene, dok su u javnim preduzećima zarade zamrznute u skladu sa dogovorom koji je postignut sa MMF-om. Poslodavci su žrtvovali zarade kako bi koliko-toliko sačuvali radna mesta i to je sada zabeležila statistika.”
(MONDO)
