Robert Golob je na održanim izborima u Sloveniji pobedio aktuelnog premijera te zemlje Janeza Janšu.
Potencijalni novi premijer Slovenije, Robert Golob, napravio je uspešnu karijeru kao izvršni direktor u energetskom sektoru, pre nego što se vratio u politiku kao novo ime baš pred parlamentarne izbore. U Sloveniji je na parlamentarnim izborima pobedio opozicioni Pokret Sloboda Roberta Goloba, sa 34 odsto glasova, odnosno 40 mandata od 90 poslaničkih mesta.
Robert Golob, 55-godišnji stručnjak za elektroenergetski sistem iz zapadnog regiona Primorska, odlučio je da izazove aktuelnog premijera Janeza Janšu na biralištima nakon što nije uspeo da dobije podršku krajem prošle godine za još jedan mandat generalnog direktora energetske kompanije GEN-I, posle 15 godina provedenog na njenom čelu, prenela je STA.
Međutim, Golob nije nov u politici, nova je samo uloga u kojoj se našao.
Pod liberalnom vladom Janeza Drnovšeka bio je državni sekretar za energetiku u Ministarstvu životne sredine od 1999. do 2002. godine.
Pre toga je bio na čelu pregovaračkog tima Slovenije o energetskoj politici u pristupnim pregovorima sa EU. Golob je 2011. godine postao potpredsednik Pozitivne Slovenije, stranke koju je osnovao gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2011, ali nije uspela da formira vladu.
Umesto toga, vladu je formirao Janša, koji je smenjen posle godinu dana na funkciji zbog propusta vezanog za svoju imovinu.
Janković, koji se u to vreme suočavao sa sličnim optužbama kao Janša, kaže da je Golob bio njegov "prvi izbor" da nasledi Janšu na mestu premijera. Međutim, Golob se navodno predomislio i premijerka je postala Alenka Bratušek. Nakon raskola u Pozitivnoj Sloveniji, Golob je stao na stranu Bratušekove i jedno vreme postao potpredsednik njene stranke. Golob je prvi put nagovestio da će se vratiti u politiku na konferenciji za novinare GEN-I u novembru 2021, na kojoj se pojavio rame uz rame sa Janšinim bivšim saveznikom, brigadnim generalom Antonom Krkovičem, koji je rekao da su plan da se Golob smeni sa mesta šefa GEN-I orkestrirali ljudi bliski Janši.
Nakon mnogo spekulacija, Golob je preuzeo malu zelenu stranku koju je formirao Jure Leben, ministar životne sredine 2018-19, i preimenovao je u Slobodarski pokret na kongresu krajem januara, zajedno sa nekoliko profesionalaca koji su izgubili ili napustili karijeru pod tadašnjom vladom, uz obećanje da će se fokusirati na zelenu agendu, otvoreno društvo, normalizaciju i modernu državu blagostanja.
Politički, Golob je liberal koji se zalaže za ličnu i društvenu odgovornost i tehnokratski pristup vlasti, koju namerava da formira sa drugim strankama levog centra. On se kladi na zelenu i digitalnu transformaciju kako bi zemlju odveo na put uspeha. Golob je poslednjih nedelja često govorio da bi mu prvi prioritet nakon izbora, čak i pre formiranja vlade, bio da podrži civilno društvo u pritisku na usvajanje predloga zakona koji imaju za cilj da se ukine ono što smatraju štetnim zakonima koji je Janšina vlada usvojila kroz parlament, zajedno sa predlogom zakona da javni emiter postane nezavisan od politike.
Kada se vlada formira, on kaže da će njihov prvi zadatak biti da se pripreme za jesenji talas kovid-19 kako bi zaštitili ugrožene, a istovremeno omogućili društvu, ekonomiji i posebno školama da normalno funkcionišu. Drugi prioritet biće obezbeđivanje snabdevanja energijom za zimu i zaštita ugroženih od cenovnih šokova.
O Golobu se lično malo zna, jer je vodio računa da svoju porodicu drži dalje od očiju javnosti. Otac troje dece, Golob je rođen 23. januara 1967. godine u Šempetru pri Gorici na zapadu Slovenije. Diplomirao je na ljubljanskom Fakultetu za elektrotehniku 1989. godine, a zatim je magistrirao i doktorirao, nakon čega je dobio Fulbrajtovu stipendiju za gostujuću poziciju na Tehnološkom institutu Džordžije u Atlanti, u SAD.
Godine 1997. zaposlio se kao docent na svom starom fakultetu.
Podsećanja radi, sadašnji premijer Slovenije Janez Janša dospeo je u žižu javnosti pre godinu dana kada je, kako se tada navodilo u medijima, poslao u Brisel predlog rešenja krize na Zapadnom Balkanu.
Taj predlog rešenja podrazumeva prekrajanje granica čak šest država - Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije. Svako ko je pomislio da je prekrajanje granica na Balkanu završeno devedesetih godina izgleda da se prevario jer - premijer Slovenije Janez Janša izgleda ima drugačiji plan.
Takozvani "non pejper" (neformalni dokument koji se uglavnom iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU) koji je ovaj zvaničnik uputio u Brisel tajnim diplomatskim kanalima, i koji je ceo region podigao na noge, predviđa podelu BiH i Kosova, stvaranje “velike Srbije” i “velike Albanije”, a navodno ima podršku Mađarske, Hrvatske i Poljske. Veliki buru u celom regionu izazvala je vest da deo rukovodstva Slovenije ima viziju “dovršetka raspada Jugoslavije", da ju je pretočilo u non pejper i uveliko radi na tome da je stave na dnevni red EU.
Postojanje ovog nezvaničnog dokumenta Janez Janša je negirao ali je rekao da “Slovenija ozbiljno traži rešenja za razvoj regiona i evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana”. U međuvremenu su slovenački mediji objavili da non pejper verovatno postoji i da je do Brisela izgleda stigao još 2020. godine, neformalnim putem.
(MONDO)
