Vest o njihovoj smrti obišla je čitav svet. Ubica Boška i Admire nikada nije pronađen.
Pre tačno 29 godina, na današnji dan, sarajevski Romeo i Julija, Boško Brkić i Admira Ismić, ubijeni su na Vrbanja mostu. Njihovu ljubavnu priču, koja je trajala devet godina, prekinuli su hici snajpera, a slika njihovih zagrljenih tela na mostu obišla je svet.
Rođeni su 1968. godine a upoznali su se na Olimpijadi u Sarajevu 1984. Prijateljstvo je preraslo u ljubav, a kao kruna svega bile su i pripreme za venčanje. To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja, nije predstavljalo prepreku ni njima ni njihovim roditeljima.
A onda je počeo rat u Bosni. Kada je zbog rata Bošku život u Sarajevu postao težak, odlučili su zajedno da napuste grad. Iako je sve bilo dogovoreno, prelazak preko mosta na Vrbanji, 18. maja 1993. godine, za njih je bio koban. Prvi metak pogodio je Boška, a drugi Admiru. Iako smrtno ranjena, Admira je uspela da dopuzi do Boška i zagrli ga. Nekoliko minuta kasnije izdahnula je pored njega.
"Dvojica mladih su išla ka Vrbanja mostu. Držali su se za ruke, devojka je mahala torbom, poskakivala. Odjednom ih je rafal presekao – prvo je pogođen Boško, pa Admira. Dopuzala je do njega. Zagrlila ga je, a oni su ostali na asfaltu zagrljeni tako", ispričao je svojevremeno jedan očevidac.
Taj poslednji zagrljaj trajao je punih sedam dana. Smenjivali su se dani i noći, sunce i kiša, a leševe niko nije smeo ni hteo da nosi jer su ih snajperski hici pokosili na ničijoj zemlji. Naselje Grbavica, gde su trebali da pređu, bilo je pod kontrolom Vojske Republike Srpske, dok je ostatak, tačnije veći deo grada, kontrolisala Armija BiH. Obe vojske su jedna drugu okrivile za svirepo ubistvo mladog para, a tadašnji predstavnici UNPROFOR-a se nisu mešali. Rekli su da čekaju primirje.
I tek osmog dana njihova beživotna tela su sahranjena na groblju u Lukavici, u Istočnom Sarajevu. Po završetku rata, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na sarajevsko groblje Lav i zajedno sahranjeni. Sa tom odlukom se složila i Boškova majka Rada Brkić (Boškov otac je preminuo), piše RSE.
Priču o tragičnoj ljubavi koja je obišla svet, prvi je objavio američki novinar Kurt Šrok koji je za Rojters napisao:
"Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika sa obe strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane - Armije BiH, i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Vojske Srba, neko ih je pogodio“
Radmila Brkić, Boškova majka, rekla je jednom prilikom da ove dve porodice nikada nisu zabranjivale njihovu ljubav. Oni su Romeo i Julija samo po tome koliko su se voljeli, naglasila je ona. Uvijek mi je samo bilo važno ko je čovek, rekao je s druge strane, Zijo, Admirin otac.
On poručuje da, kada se rat umeša u ljubav, prestaju svi zakoni i pravila, postoje samo zakoni rata. Majka Nedreta se još uvek pita da li je Admiru bolelo, da li je znala da umire kada je teško ranjena dopuzala i zagrlila već mrtvog Boška. Boškova majka Radmila kaže da nije razmišljala o tome ko ih je ubio dodajući da kada bi i videla ubicu, samo bi ga pitala zašto je to uradio, zašto je pucao?
Do danas nema odgovora na njeno pitanje.
(MONDO)
