Radna mesta u Hrvatskoj Hrvati masovno popunjavaju radnom snagom iz Nepala, Filipina i drugih dalekih zemalja.
"Neatraktivnost zapošljavanja u državnoj upravi je delom posledica veoma visokih zarada koje se ostvaruju iznajmljivanjem privatnog smeštaja. A visoke zarade podrazumevaju više slobodnog vremena i potrebu putovanjima i slično. To sa stalnim zaposlenjem jednostavno ne ide", kaže Marko Paliaga, gradonačelnik Rovinja, piše Dojče vele.
"Postaćemo nacija konobara i sobarica", prognoza je koja je pre samo nekoliko godina sumorno odjeknula u Hrvatskoj, kao rezultat činjenice da je turizam definitivno postao najpopularnija grana hrvatskog gospodarstva. Međutim, vrlo brzo se pokazalo da je ovo bila poprilično promašena procena, i to iz prostog razloga što niko ne želi da bude konobar ili sobarica. Tačnije, niko od lokalnog stanovništva. Ova radna mesta, kao i mnoga druga u ugostiteljstvu, uslužnim delatnostima i građevinarstvu, od ove godine se masovno popunjavaju radnom snagom iz Nepala, Filipina i drugih dalekih zemalja, jer su bazeni radne snage iz susednih neturističkih regiona, pa čak i obližnjih zemalja, pre svega iz Bosne i Hercegovine i Srbije, polako već presušili.
A zašto nema većeg interesovanja domaćeg stanovništva za poslove u turizmu, iako plate više nisu onako male kao prethodnih godina? Postoje tri razloga. Prvi je rezultat višedecenijskog pada nataliteta u Hrvatskoj, što znači da se smanjuje mlada radna snaga. Drugi je odlazak u zemlje Evropske unije u kojima je Hrvatska deset godina članica i gde su plate za iste poslove znatno veće. Treći razlog tiče se određene kategorije stanovništva kojoj se takvi poslovi jednostavno ne isplate. Oni već žive od turizma. I to sasvim pristojno.
Od brodograditelja do malog zakupca
Zoran Đorđević iz Pule bio je radnik u sada već ugašenom brodograditeljskom gigantu Uljaniku gde je radio od 1983. do 1995. godine kada je dao otkaz u brodogradilištu. Njegovi roditelji su se i pre toga već bavili turizmom, a od te godine živi isključivo od iznajmljivanja stanova u porodičnoj kući koju je nasledio. I on i njegova četvoročlana porodica. Računica je bila više nego jednostavna. S jedne strane, osmočasovni fizički rad u prljavom radnom odelu za malu platu i uz gazdino gunđanje, a sa druge, iznajmljivanje 120 kvadrata gornjeg dela njegove porodične kuće sa bazenom za solidne pare i više slobodnog vremena za sebe i porodicu.
"Dok sam 90-ih radio u Uljaniku, imao sam platu oko sto tadašnjih nemačkih maraka. Moji roditelji bi za mesec dana zaradili hiljadu i po maraka", kaže Đorđević. Za razliku od 90-ih godina prošlog veka, turistička sezona je produžena, a Đorđević sada ima turiste od prvog aprila do sredine oktobra. "Mogli bi iznajmljivati i duže, ali nama je ovo dovoljno", kaže Zoran Đorđević, zvani Đole Macola, kako mu glasi umetničko ime, koji je u lokalnim okvirima poznat kao bubnjar u nekoliko rok bendova. Zajedno sa suprugom organizovao je nekoliko humanitarnih akcija u svom rodnom gradu.
"Pogodila nas je holandska bolest"
Međutim, trend nezainteresovanosti za zapošljavanje zbog turizma nije prisutan samo kod običnih radnika, već i kod visokoobrazovanih. To se već duže vreme oseća u javnim upravama, na primer, u Rovinju.
"Pre neki dan su dvoje ljudi dali otkaz u javnoj upravi. Mislim da smo šest puta raspisali konkurs za radna mesta. Niko se nije javio. Plaćaju se određeni paušali, nemam ništa protiv toga, jer to pomaže kućnom budžetu sa nekoliko hiljada evra godišnje, ali mi, s druge strane, u Rovinju imamo ljude koji iznajmljuju pet, šest, pa i deset stanova i plaćaju vrlo mali porez za to", kaže gradonačelnik Rovinja, Marko Paliaga, gradu sa oko 13.000 stanovnika, turistima se izdaje više od 12.000 stambenih jedinica.
On upoređuje ovaj trend sa holandskom bolešću. Reč je o ekonomskom fenomenu koji se svojevremeno pojavio u toj zemlji, prema kojem nagli razvoj jednog sektora privrede podstiče pad u drugim sektorima. Tako je usled brzog razvoja trgovine u Amsterdamu, gde je veliki broj ljudi posedovao poslovne prostore, došlo do naglog povećanja cena zakupa ovih prostorija. Rezultat je bio pad interesovanja za zapošljavanje na tržištu rada.
Sociolog Krešimir Krolo, vanredni profesor na Odeljenju za sociologiju Univerziteta u Zadru, smatra da je problem nedostatka kadrova u javnoj upravi u turističkim regijama mnogo širi, odnosno da uzrok nije samo rentijerska ekonomija koja uništava radna etika.lo , vanredni profesor na Odjelu za sociologiju Sveučilišta u Zadru.
"Sada, srećom, javna uprava više nije mesto korupcije, već je nastao novi problem. Ti poslovi više nisu unosni, jer se sada i najgori posao u Irskoj više plaća! Problem je kulminirao i ako nešto ne bude promene u dogledno vreme, situacija će se pogoršati", kaže on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Net.hr)
P
ostaćemo
