Sastanku u Karađorđevu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Turske Abdulah Gul, i članovi tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović, Bakir Izetbegović i Željko Komšić, a nakon sastanka predsednik Tadić je istakao značaj procesuiranja ratnih zločina u regionu i individualizacije krivice.

Karađorđevo je mesto na kojem su u prošlosti donošene bolne odluke, a danas je preobraženo u mesto odluka za budućnost, rekao je Tadić.

Članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Bakir Izetbegović su, u izjavi novinarima, procenili da su se danas lideri tri zemlje obračunali s duhovima prošlosti.



Ističući značaj današnjeg susreta, turski predsednik Abdulah Gul je poručio da Balkan nije na kraju Evrope, već srce Evrope.

Nakon trilateralnog sastanka sa predsednikom Turske Abudlahom Gulom i tročlanim Predsedništvom BiH, Tadić je ponovio da Srbija u potpunosti poštuje Dejtonski mirovni sporazum kao i teritorijalni integritet svih svojih suseda, ali da isto očekuje i od njih po pitanju Kosova.

Na pitanje novinara o referendumu koji je Republika Srpska raspisala o Tužilaštvu i Sudu BiH, Tadić je rekao da ne želi da se meša u bilo šta što je unutrašnje pitanje BIH i što se tiče interesa njenih građana.



Tadić je rekao da bi se eventualnim mešanjem u unutrašnje stvari BiH prešla "crvena linija" i ponovile neke greške iz prošlosti.

Na pitanje da li čvrst stav Srbije o poštovanju integriteta BiH znači i promenu dosadašnje politike o specijalnim vezama Srbije sa RS, Tadić je rekao da Srbija želi da sarađuje sa svim institucijama u BiH.

Pre dvadeset godina takođe u Karađorđevu održan je sastanak Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana kada se navodno rešavala sudbina BiH. Tada se pričalo o podeli Bosne, a sada će se govoriti o fukncionisanju postojeće države.

Susret u Karađorđevu odigrao se u klimi najnovije političke krize u BiH, budući da dva od tri konstitutivna naroda pružaju aktivan otpor trendu sve veće unitarizacije države koji podstiče deo međunarodne zajednice.

Hrvatski narodni sabor je u Mostaru pre nekoliko dana usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da je u BiH nužno stvoriti više federalnih jedinica od kojih će bar jedna imati hrvatsku većinu.

Sa druge strane, u Republici Srpskoj se insistira na dejtonskoj arhitekturi BiH i u tom okviru uskoro će biti održan i referendum o postojanju Suda i Tužilaštva BiH.

Komšić i Izetbegović su uoči sastanka poručili da će "biti otvorena mnoga nezgodna pitanja".



Inicijativa Borisa Tadića za održavanjem trilateralnog sastanka, došla je u trenutku kada Bosna prolazi kroz jednu od najvećih kriza od od završetka rata 1995 godine.

Milorad Dodik raspisao je referendum u Republici Srpskoj na kome će se građani izjašnjavati da li podržavaju zakone koje je uveo visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH.

Sastanak u Karađorđevu održao se u skladu sa Istanbulskom deklaracijom, koju su pre tačno godinu dana u tom gradu potpisali Tadić, Gul i tadašnji član bosanskog predsedništva Haris Silajdžić.

Tom prilikom oni su se saglasili da regionalna politika ubuduće treba da se zasniva na, kako je rečeno, "osiguranju bezbednosti, stalnom političkom dijalogu i očuvanju multietničkih, multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona".

(agencije/MONDO)