On je dodao da se "zbog jednog malog dela događaja, koji se nisu ni morali ni smeli desiti, često neopravdano dovodi u pitanje smisao cele operacije, što je netačno s vojnog, moralnog, političkog i svakog drugog aspekta".

Povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti koji se u Hrvatskoh slavi 5. avgusta i 16-godišnice Oluje Josipović je primio učesnike akcije, naglasivši da su to "bili dani ponosa i slave koje niko više ne može osporiti ni dovesti u pitanje".

"S ponosom se sećamo vašeg ogromnog doprinosa oslobađanju domovine, vi predstavljate skoro 200.000 učesnika bitke koja će zauvek ostati zlatnim slovima upisana u istoriji našeg naroda", rekao je Josipović okupljenim generalima i oficiorima.

"Svi mi u Hrvatskoj duboko i iskreno žalimo za svakom nevinom žrtvom, svakim nepotrebnim zločinom i svakim nepotrebnim razaranjem", rekao je on i dodao da je Hrvatska uz svoju pobedu ponosna i na svoju snagu da se suoči i s tim nezaobilaznim delom priče, a isto tako i da kazni one koji su odgovorni.

Naglasio je i potrebu da se Hrvatska usmeri ka potpunoj pravnoj državi, prema najvišim standardima demokratije, privrede i podizanju standarda jer će se "samo tako ispuniti želja svih koji su se borili od Vukovara do Dubrovnika i Hrvatsku zamišljali kao demokratsku i prosperitetnu evropsku zemlju".

Penzionisani general armije Pavle Miljavac naglasio je da je Oluja bila delo hrvatskih oficira i generala, izvedena po modernim principima i doktrinama ratovanja koja je imala ođek, ne samo u okviru Hrvatske, već je i sprečila pad Bihaćkog džepa, omogućila mirnu reintegraciju istočne Hrvatske i prekinula rat u BiH jer je omogućila potpisivanje Dejtonskih sporazuma.

I Miljavac je priznao da je u "danima brze pobede, bilo nekih senki koje se sisu trebale desiti i nekih stvari koje su izišle iz kontrole". "U tako velikoj operaciji teško je kontrolisati svaki detalj i segment u operaciji, ali će Oluja ostati zabeležena kao pobedonosna slavna bitka", rekao je.

General Rahim Ademi rekao je da su optužnica za zločine u Medačkom džepu 1993. koju je protiv njega podigao Haški sud 2001. i proces koji je trajao do 2010. kad je oslobođen za njega je, kako je rekao bili teži nego rat.

"Ako bude Boga i pravde, biće oslobođeni i Ante Gotovina i Mladen Markač",rekao je Ademi.

Za zločine u Oluji još niko nije osuđen pred hrvatskim sudovima, iako je prema procenama Hrvatskog helsinškog odbora ubijeno skoro 700 civila, dok su procene Veritasa i drugih nevladinih oprganizacija u Srbiji mnogo veće.

Osim toga u egzodus je tada krenulo između 150.000 i 250.000 ljudi od kojih se većina nije vratila, spaljeno i srušeno je preko 20.000 kuća, a opljačkana je vrlo vredna imovina, dok su brojne kuće uzurpirane.

(Tanjug)